TANJEVIĆ ZA "NOVOSTI": Amerikanci bili spremni na poraz, onda se desio kratki spoj
ČVRSTO sam verovao u pobedu 37 minuta, onda se desio onaj kratki spoj, šest poena u jednom napadu, što je Amerikance potpuno vratilo u život - priča za "Novosti" legendarni trener Bogdan Tanjević o raspršenim snovima Srbije u košarkaškom klasiku u polufinalu Igara u Parizu.
Foto EPA
Kao i mi, video je Boša tim snova na konopcima.
- I oni su već bili spremni na poraz. Izvanredna košarkaška predstava, Pešić je kao i uvek fenomenalno taktički pripremio utakmicu. Jako dobra upotreba zone, da im se ne da vremena da se prilagode. Sve je funkcionisalo do tog nesrećnog slučaja. Mislim da nisu namerno pobedili, već po inerciji. Izvrnula se psihologija utakmice, raspoloženje je promenilo stranu.
Košarkaši Srbije poslali su poruku svetu da nije zabranjeno sanjati.
- Dokaz da ni razlike između američke i vanameričke košarke više nisu tako velike. Ipak, nećemo se zanositi time da smo ih stigli i prestigli. Šteta, svaki put je kuraženje kada vidiš da je moguće da se desi. Ovo je utakmica koja kuraži ostatak sveta, ne samo to što su trojica Evropljana među pet najboljih igrača u NBA ligi. Bitno je reći da je ovaj košarkaški turnir najjači svih vremena, nikad nije bilo toliko ekipa sa pravom da sanja medalju. Najbolji primer je da Španija nije među osam, da se Litvanija i Italija nisu ni došli.
Pešić je imao šta da kaže sudijama i o suđenju po završetku polufinala.
- To je istorijski fakat, nije nikakva novina. Američke ekipe uvek imaju poseban status, dovoljno je znati da nikad ne spavaju u olimpijskom selu. To se neizbežno odražava i na suđenje, sudije prihvataju stil igre NBA igrača u kome se dešavaju mnogo oštriji sudari, u krađi lopte, u tranziciji. Te superatlete vrlo često sa loptom odnesu i komad mesa sa ruke, a da se ne svira. Često se ne sviraju ni koraci. Bila je jedna situacija sa Lebronom Džejmsom preko celog terena. Ne samo da su bili koraci nego i dupla vođena, i nikom ništa. Ajmo do kraja, tamo je nešto izmislio bacajući se na leđa. Sudije im instinktivno priznaju pravo da igraju po svojim običajima, koji su često prljaviji nego evropski.
Utisak je da su Nikolu Jokića propisno pretukli.
- Jasno... Takođe se mora reći da Jokić igra fantastičan turnir. Toliko je pozitivan i na raspolaganju celoj ekipi i drugarima, da je to stvarno neviđena skromnost. Nigde nije tražio lični rezultat, samo ekipni. Prisutan i u odbrani, ne samo u napadu, gde je praktično dodatni plejmejker. Mora se pohvaliti i Bogdan Bogdanović, koji igra više nego kapitenski.
ZABORAVITI KAMENU ŠUMU
SADA je pitanje kakvu ćemo Srbiju videti u meču za bronzu sa Nemačkom.
- Kako pobediti u sebi tu patnju, čemer za nečim što je izgubljeno. Složena situacija, da izvučeš ponovo 110 odsto iz ekipe. U pitanju je i energija. Katastrofa je da u tako kratkom razdoblju igraš utakmicu za bronzu. Nemci imaju tri sata više za oporavak, to se na grame meri. Zaboraviti što pre tu propuštenu priliku, tu kamenu šumu u kojoj ne možeš ništa da promeniš - savetuje Tanjević.
Tanjević smatra da su Amerikanci pogrešno procenili snagu protivnika.
- Nisam video američki tim koji toliko grize kao ovaj. Mora se priznati da su se u prvom poluvremenu ponašali kao nekad. Ubacićemo više poena. Nećete ako ne zagrizete i u odbrani koliko vam atletske sposobnosti dozvoljavaju, kao što jesu u većini utakmica i ponašali se timski. Ne znam kako su se upecali protiv Srbije, povukle su ih one četiri Karijeve "bombe". To je ono što treneru promakne. Ni da su tu Majkl Džordan i Leri Bird, ne možete da garantujete da ćete ubaciti 120 poena. Greška i u vođenju i u mentalnom stavu. Kad su se uplašili, a u zlo vreme su se jako uplašili, morala je da se dogodi ona okolnost sa šest poena u jednom napadu.