IZ PAKLA BEZ OŽILJAKA: Italijanski list „La Verita“ piše o Novaku Đokoviću kao patrioti i hrišćaninu na krovu sveta
Bog je veliki, ali i Đoković se ne šali, postoji i mrvica božanstva čak i u broju poena sa kojima je srpski teniser pobedio teškog protivnika Španca Karlosa Alkaraza, 7-6, 7-6. Tamo gde je 7 broj potpunost i perfekcija, 6 je broj čoveka, razlika naizgled mala ali beskrajna - zakoračio ju je dva puta Nole na terenu u nedelju, danu Gospoda. On je na broju 7, mi obični smrtnici samo ga pratimo.
Foto: Printskrin Instagram/buducnostsrbijeav
Tako dnevni list „La Verità” zaključuje da Nole ima energije pa može da mašta i o Los Anđelesu, imao bi 41 godinu, ali ko zna. „Mislio sam da je nositi zastavu moje zemlje na ceremoniji otvaranja Olimpijade 2012. bilo najlepše osećanje koje može da doživi jedan atleta, sve do danas. Sada, sa 37 godina naspram jednog 21-godišnjaka mogu da kažem da je ovo najverovatnije moj najveći uspeh koji sam ikada ostvario“.
Nole je lebdeo na terenu, manje-više dobrovoljno prenosio stavove za koje se zalaže, da li se nekome sviđa ili ne politički. Nema sumnje u to upravo sada kada je na ovoj Olimpijadi kao nikada pre telo postalo teren borbe, teren gde se surovo sukobljavaju mišljenja, telo (možda) hibridno, evo Đokovića, hrišćanske figure, čije suvonjavo a živo telo prevazilazi sve ove sukobe. Njegovo telo nije više mlado, ali asketski trijumfuje još jednom i to čini u slavu Boga: Nole, pravoslavi hrišćanin, najpre pokazuje krst koji nosi na vratu, potom isti taj krst pokazuje dok se klanja na kolenima nebu: „Bog je veliki“, uzvikuje.
Na ovoj Olimpijadi koja je unakazila, izobličila simbole i koja je nagrdila hrišćanski duh, Noletovi antički znaci tela postaju takoreći revolucionarni gestovi, takoreći skandalozni jer „neophodno je da se skandali događaju, ali nevolja za čoveka kome su se dogodili. A Noletu su se skandali dogodili i to upravo zbog njegovih ideja, pre svega zbog njegovog tela“.
Počevši od vakcine kada se činilo da je njegova karijera završena, da je njegovo ponašanje osramotilo sport, želeli su da ga iscrtaju kao lošeg maestra nadajući se da će ga prognati iz takmičenja: nećeš da se vakcinišeš, e nećeš ni da igraš, i ako se ne razboliš. On miran, preko svega je prešao i evo: ne vakcinišeš se, ne razboliš se, ali pobediš na Olimpijadi.
Bacili su ga u pakao i evo ga, vratio se bez ožiljaka. I ne samo kako je pobedio već i način kako je slavio, kako je govorio pre i posle. Bolji i mudriji od svih političara koji su ga instrumentalizovali, sve ih je ućutkao rezultatima, a to su upravo oni koji slave u njemu hrabrost i čvrstinu koja njima nedostaje.
Porazio je sve, u dva seta, nadčovečanski, 7 i 6 za njega: na Olimpu ili u raju, ona ima rezervisano mesto gde želi da ode na kraju karijere. I kada je završi, biće on taj koji će odlučiti, ne neke neznalice.