KOSOVSKI BOŽURI ZA PARAOLIMPIJCE: "Novosti" premijerno otkrivaju odeću predstavnika Srbije na Paraolimpijskim igrama u Parizu

Izvezene kosovske božure, šumadijski vez i druge tradicionalne srpske etno motive s ponosom će na otvaranju nositi naši paraolimpijci na POI koje će biti održane od 28. avgusta do 8. septembra.

Foto: Goran Čvorović

"Novosti" su imale priliku da u Parizu prisustvuju premijernom prikazivanju zvanične odeće paraolimpijskih takmičara iz Srbije.

- Ovako izvezene košulje nosiće selektori, treneri, takmičari. Sve su od prirodnih materajala, a cela kolekcija, i muška i ženska, asocira na kolo i srpsku trobojku – s ponosom ističe autor koncepta Slađana Milojević.

Šumadijski vez, na srpskom platnu, nosiće sportisti Šumadinci. Sportisti iz zapadne Srbije, imaju svoju košulju, a takmičari iz Vojvodine – vojvođanski vez. A svim devojkama pripada odeća s kosovskim božurima. Učesnice će imati i ručno tkan pojas u zlatnoj srmi i u boji srpske trobojke.

U sredini postavke dominira haljina za sportistkinju koja će nositi zastavu. Haljina na sebi ima hilandarsku šaru, a motiv na pojasu je nemanjićki.

- Dobila sam ideju da naši paraolimpijci nose obeležja srpske kulture na sebi. Kandidovali smo se na tenderu i uspeli. Sve je unikatno i ručno rađeno. Jednu košulju radimo po sedam dana. Izuzetno smo ponosni. Puno nam je srce što će takmičari da ih nose – naglašava naša sagovornica.

Milojevićeva navodi da je ceo projekat koncipiran uz pomoć naših vrhunskih umetnika, u saradnji s profesorima s Fakulteta primenjenih umetnosti i slikarima, koji su uradili idejna rešenja.

- Zaštitili smo sve u Zavodu za intelektualnu svojinu i podigli na viši nivo. Košulja s tri kosovska božura nije obična, ona nosi duboku simboliku u sebi.

Muški takmičari su košulje videli samo na slikama, dok su žene imale priliku i da ih isprobaju. Slađana Milojević prenosi da je taj trenutak bio vrlo dirljiv.

- Suze su mi potekle kada sam videla koliko su srećne. Njihovu zahvalnost nikada neću zaboraviti – ističe.

Modna linija "Nona hendmejd" delo je ruku treće generacije porodičnog zanata.

- Deda Milinko je bio vrhunski krojač a baka Milena poznata vezilja. Dedina libada, najsvečaniji komad ženske građanske odeće, nalazi se i u užičkom Etno muzeju. Sada sa mnom to rade moja majka i sestra, a košulje veze devet žena u užičkom kraju – kaže Milojevićeva i pokazuje libadu koja će se naći i na otvaranju Paraolimpijskih igara.  

Istovremeno je izložen i deo kulturne mode, sa srpskim etno motivima na savremenoj odeći.

- Celokupan rad u krojačkom zanatu je na ovom jeleku. Anterija, srmavez, zlatovez i srebrni vez na svili. Radi se 23 dana – pokazuje nam Slađana unikatni komad odeće, ističući s ponosom da su ovi modeli predstavljali Srbiju pri UN u programu Svetske organizacije za zaštitu patenata u Ženevi.

Za srpski vez na košuljama interesuju se, kaže, u Čikagu, Australiji, Nemačkoj, Austriji… A sada će ga videti i ceo svet u Parizu.

UČIO VOJNIKE DA ŠIJU

- Deda Milinko Ilić je otvorio školu zanatskog krojenja u vojsci, kao civilno lice u garnizonu u Užicu. Imam fotografiju dede koji drži santimetar oko vrata, dok su oko njega vojnici s mašinama koji uče da šiju i kroje – kaže Slađana Milojević.

PEŠKIRI ZA POVLAČENjE PRIZNANjA

- Dok je bio ministar spoljnih poslova, Ivica Dačić je poklanjao naš peškir sa kao krv crvenim kosovskim bužurima, na srpskom platnu, svim ministrima zemalja koje su povukle priznanje Kosova. Radovala sam se kada je trebalo da izvezemo još neki. Pojas u zlatovezu, s bojama srpske zastave, darivan je ministrovim suprugama – ističe naša sagovornica.
 

Foto: Goran Čvorović

 

Foto: Goran Čvorović

 

Foto: Goran Čvorović

 

Foto: Goran Čvorović

 
Pogledajte više