TEŽAK UDARAC ZA SRPSKE OLIMPIJSKE SNOVE! Otkriveno zašto je glavni favorit za zlatnu medalju odustao od Olimpijskih igara u Parizu

- Došlo je do povrede zadnjih ligamenata na desnom kolenu, pokušali smo u protekle dve nedelje da to saniramo, da ublažimo, međutim uprkos velikoj želji da nastupi, ništa drugo osim operativnog zahvata nije preostalo. On će u nekom narednom periodu morati da se podvrgne operaciji ligamenata desnog kolena. Očekuje se oporavak od šest meseci. Ova povreda je za rvanje slobodnim stilom jako česta i upečatljiva, izjavio je Dejan Jovičić, a prenosi Olimpijski komitet Srbije.

Trener našeg rvača je tome dodao i sledeće:

- Nekoliko nedelja je učestalo išao na preglede, imao je zaista podršku i od Olimpijskog komiteta, od medicinskog tima i Rvačkog saveza naravno, međutim, operacija je neizbežna. Šest meseci oporavka, pa ćemo nakon toga videti za dalje planove - zaključio je Dejan Jovičić.

Ko je Stevan Mićić?

Stevan Mićić je rođen u Sjedinjenim Američkim Državama, ali se već godinama bori pod zastavom Srbije. Ne samo zbog toga što je to zemlja u kojoj su "njegovi koreni", već jer je oseća kao svoju.

On je drugo koleno Mićića rođenih u Sjedinjenim Američkim Državama u koje je posle Drugog svetskog rata došao njegov deda. Iz mesta Amajlije u Republici Srpskoj stigao je do Čikaga posle ratnog zarobljeništva i mnogih nedaća, pa ne čudi što sin i unuk nose njegovo borbom proslavljeno ime Stevan - u ovom slučaju rvačkom.

- Moj otac je rođen u Sjedinjenim Državama, ali moji deda i baba su imigranti iz Republike Srpske. A moj deda je zapravo bio ratni zarobljenik u Drugom svetskom ratu u Nemačkoj. I tako, kada je došao u SAD, on je pisao za srpske, srpsko-američke novine pod nazivom Srbobran. Te novine i dalje postoje. I tražio je sponzora da dođe i da radi. I tako je došao, kao i njegov brat.

Put je naveo Mićiće nazad u Srbiju, ali samo nakratko.

- I posle nekoliko godina rada u SAD, deda je otišao nazad u Srbiju. Upoznao je moju babu i venčali su se i vratili u SAD. I moja porodica, porodica mog oca je tamo rođena. Tako su došli. Tako da je moj tata zapravo, kao i njegov brat i sestre, učio engleski u školi. Dakle, srpski im je bio prvi jezik. I znate, preselili su se u oblast u Indijani blizu Čikaga. Tamo živi mnogo Srba i dobra je zajednica. To je priča moje porodice.

Srbija ga je htela kad Amerikanci nisu verovali u njega, pa sad imamo Stevana Mićića – svetskog šampiona.

Životni, a i sportski trener Mićiću je otac. Sem toga, postali su i biznis partneri zajedničkim otvaranjem kluba Galaksi u Čikagu.

- Veoma smo bliski. On mi je kao najbolji, nešto poput životnog trenera, da tako kažem, jer me trenira od malena. On me najbolje poznaje. On razume rvanje na najvišem nivou i uvek mi daje... Možemo da izvršimo prilagođavanja, promene i da se osećam najbolje. A kada odemo sa treninga, nemamo više pitanja jer smo uradili sve što je trebalo. Tako da sam veoma siguran sa njim. Dajem sve od sebe kada radimo zajedno. I tako mi je pomogao da osvojim zlatnu medalju prošle godine i pomoći će mi da pobedim, ako Bog da, ove godine u Parizu - govorio je pre nesrećne povrede.

I pored tolikog zlata koje je doneo, Stevan ne misli da je omiljeno dete kod kuće - prednost daje sestrama Tatjani i Ivani.

- Možda izgleda kao da privlačim pažnju, ali sam možda najmanje omiljen. Moje sestre, mislim da ih voli čak više od mene. One su mu miljenice, sigurno.

U domu Mićića uglavnom se govori engleski - srpski tek u određenim prilikama.

- Jedino što je zaista drugačije je to što moram da učim da govorim srpski. U Sjedinjenim Državama je malo teže koristiti srpski sve vreme. I moja majka je Amerikanka, zbog čega nisam učio jezik kad sam bio beba. Ali slušali smo ga od babe i dede, rođaka, stričeva, svih... Ali čak i oni koriste engleski uglavnom. Mnogi Srbi to rade. Ali za mene je važno da ostanem dosledan svojoj kulturi, to je najvažnije - preneo je "Sportski žurnal" nedavne Mićićeve reči.

Ako vas Olimpijske igre zanimaju, sve ono najvažnije i najzanimljivije o njima - pratite na posebnoj stranici portala "Novosti" posvećnoj Olimpijskim igrama u Parizu.

Na sasvim ste dobrom mestu.

BONUS VIDEO:  BEOGRAD NA NOGAMA: Ovako se na ulicama slavilo olimpijsko zlato Novaka Đokovića