UŽASNE VESTI ZA SRBIJU! Glavni favorit za zlatnu medalju odustao od Olimpijskih igara
Rvački tim Srbije ostao je bez jednog od najvećih aduta na Olimpijskim igrama, jer je Stevan Mićić (do 57 kg), svetski prvak u slobodnom stilu, povredio koleno i u poslednjem trenutku morao da odustane.
Naime, njemu su na treningu stradali ligamenti, a do juče nije bilo napretka u oporavku.
– Stradao mu je zadnji ligament i povreda je teže prirode, nema stabilnost pokreta, koordinaciju, koleno šeta i operativni zahvat je neophodan. Bio je na više pregleda, nadali smo se da će doći do poboljšanja i poslednje dve nedelje trenirao je sa bandažerima i steznicima na kolenu. Nažalost, nije došlo do pozitivnog pomaka – objasnio je Dejan Jovičić, trener Mićića.
Ko je Stevan Mićić?
Stevan Mićić je rođen u Sjedinjenim Američkim Državama, ali se već godinama bori pod zastavom Srbije. Ne samo zbog toga što je to zemlja u kojoj su "njegovi koreni", već jer je oseća kao svoju.
Stevan je drugo koleno Mićića rođenih u Sjedinjenim Američkim Državama u koje je posle Drugog svetskog rata došao njegov deda. Iz mesta Amajlije u Republici Srpskoj stigao je do Čikaga posle ratnog zarobljeništva i mnogih nedaća, pa ne čudi što sin i unuk nose njegovo borbom proslavljeno ime Stevan - u ovom slučaju rvačkom.
- Moj otac je zapravo rođen u Sjedinjenim Državama, ali moji deda i baba su imigranti iz Republike Srpske. A moj deda je zapravo bio ratni zarobljenik u Drugom svetskom ratu u Nemačkoj. I tako, kada je došao u SAD, on je pisao za srpske, srpsko-američke novine pod nazivom Srbobran. Te novine i dalje postoje. I tražio je sponzora da dođe i da radi. I tako je došao, kao i njegov brat.
Put je naveo Mićiće nazad u Srbiju, ali samo nakratko.
- I posle nekoliko godina rada u SAD, deda je otišao nazad u Srbiju. Upoznao je moju babu i venčali su se i vratili u SAD. I moja porodica, porodica mog oca je tamo rođena. Tako su došli. Tako da je moj tata zapravo, kao i njegov brat i sestre, učio engleski u školi. Dakle, srpski im je bio prvi jezik. I znate, preselili su se u oblast u Indijani blizu Čikaga. Tamo živi mnogo Srba i dobra je zajednica. To je priča moje porodice.
Srbija ga je htela kad Amerikanci nisu verovali u njega, sad imamo Stevana Mićića – svetskog šampiona: Nadam se olimpijskoj medalji za našu zemlju
Životni, a i sportski trener Mićiću je otac. Sem toga, postali su i biznis partneri zajedničkim otvaranjem kluba Galaksi u Čikagu.
- Veoma smo bliski. On mi je kao najbolji, nešto poput životnog trenera, da tako kažem, jer me trenira od malena. On me najbolje poznaje. On razume rvanje na najvišem nivou i uvek mi daje... Možemo da izvršimo prilagođavanja, promene i da se osećam najbolje. A kada odemo sa treninga, nemamo više pitanja jer smo uradili sve što je trebalo. Tako da sam veoma siguran sa njim. Dajem sve od sebe kada radimo zajedno. I tako mi je pomogao da osvojim zlatnu medalju prošle godine i pomoći će mi da pobedim, ako Bog da, ove godine u Parizu.
I pored tolikog zlata koje je doneo, Stevan ne misli da je omiljeno dete kod kuće - prednost daje sestrama Tatjani i Ivani.
- Možda izgleda kao da privlačim pažnju, ali sam možda najmanje omiljen. Moje sestre, mislim da ih voli čak više od mene. One su mu miljenice, sigurno.
U domu Mićića uglavnom se govori engleski - srpski tek u određenim prilikama.
- Jedino što je zaista drugačije je to što moram da učim da govorim srpski. U Sjedinjenim Državama je malo teže koristiti srpski sve vreme. I moja majka je Amerikanka, zbog čega nisam učio jezik kad sam bio beba. Ali slušali smo ga od babe i dede, rođaka, stričeva, svih... Ali čak i oni koriste engleski uglavnom. Mnogi Srbi to rade. Ali za mene je važno da ostanem dosledan svojoj kulturi, to je najvažnije.
BONUS VIDEO: Gužve na Rolan Garosu, svi hitaju da vide Novaka Đokovića
(Sportski žurnal)