„NOVOSTI“ U POSETI OLIMPIJSKOM SELU: Simon, Španci i žute trake...

Na sve strane strane sportisti i njihovi timovi koračaju po ulicama, svi idu ka jednom mestu – Olimpijskom selu koje više predstavlja grad u gradu. „Novosti“ su bile deo grupe srpskih izveštača kojima je odobrena dvosatna poseta domu preko 14 hiljada sportista u narednih 20 dana. Obezbeđenja je na sve strane, za sam ulazak kao izveštač neophodno je da se razdužite akreditaciju i od organizatora dobijate žutu traku oko ruke kao ulaznicu za Selo.

Neki malo morbidniji napraviše paralelu sa jednim mračnijim periodom Evrope, no hajde sada je vreme da se uživa u mnogo lepšim vrednostima... Na samom ulasku, jasno je da su sportistima omogućene brojne pogodonosti za relaksaciju između borbi. Na centralnom trgu napravljen je veliki video bim sa prenosima, tu su i ležaljke i stolice. Imaju i bioskop, vešeraj, manikir, pedikir, štandove sa hranom. Sve da se dokolica izbegne... Sa druge strane je Sena, tu na keju je mnoštvo klupica na kojima jedni zamišljeno gledaju u reku i grozničavo razmišljaju o onome šta ih čeka, drugi pričaju sa najbližima...

Srpski paviljon okićen trobojkama sa latiničnim i ćiriličnim natpisima smešten je između Australijanaca i drugih zemalja Okeanije, sa desne strane, prve komšije su Indijci. U toku naše posete, još se istovarao prtljag i odnosio u smeštajne jedinice, dok se na ulaznim vratima našao i jedan papir sa rođendanskim željama odbojkašici Bjanki Buši. U prolazu sretosmo i Maricu Perišić, kao i basketaše Stojačića i Vasića. Posle nekoliko minuta, iz zgrade izlazi i stonoteniserka Izabela Lupulesku, jedina naša predstavnica na Igrama u njenom sportu. Ima li treme?

- Joj dok nisam došla baš sam bila opuštena, ali sada me već polako hvata taj osećaj. Znam da nisam favorit, a evo sad mi je bio i žreb. Hvala bogu nije Kineskinja, iako je deseta na svetu mislim da imam šanse – priča simpatična Izabela za „Novosti“ i B92 i nadovezuje se na priču o selu. – Srela sam Simon Bajls! (slavna američka gimnastičarka). Da mi je neko rekao da će mi se to desiti, ne bih mu verovala.

Možda bude neka talija...

- Ma daće bog – reče nam Lupulesku i prođe sa trenerom.

Blizu srpske zgrade nalazi se i arkadni centar, u njemu zatičemo raspoložene Kolumbijce kako „pikaju“ stoni fudbal, dok letonski basketaši šutiraju na onaj koš koji se može videti na vašarima u našoj zemlji.

- Vežbaju za naše - ote se jednom kolegi.

Posebna atrakcija je ulaz u veliku dvoranu sa zastavama svih učesnika, ali ni blizu olimpijskih krugova, omiljene destinacije za fotke u Selu. Španci kao Španci, glasni i razdragani, pentraju se i veru po krugovima i slikaju, ne haju za ostale kolege sportiste koje napraviše poduži red za dragocenu uspomenu iz Sela. Dođe potom i vreme za odlazak, bude vam žao na svakom koraku kako se udaljavate od te košnice sportskih velikana, no tešimo se kolektivno – neće nam ovo valjda biti poslednja prilika za obilazak.

Zverev: Drugi put, izvinite...

NA putu do metro stanice iz Sela, grupa srpskih izveštača srela je i Sašu Zvereva, aktuelnog olimpijskog prvaka kako sedi na zidiću ispred jedne zgrade. „Autfit“ skroz ležeran, majica bez rukava, šorts za kupanje...

- Saša imaš minut da porazgovaramo? – bilo je pitanje „Novosti“.

– Izvinite, žurim, drugi put – reče Zverev i ulete u zvanično vozilo Olimpijskih igara.

Suveniri od šest do 100 evra

NA ulasku u Olimpijsko selo, nalazi se i velika prodavnica sa suvenirima za sportiste da svojim najmilijim ponesu jedan iskustva. Cene su onakve kakve su se i očekivale donekle – najjeftiniji su magneti sa logom Igara od šest evra, šolje su oko 15, privesci 12. Dukserice i majice, već ozbiljnije „žuljaju“ novčanik, od 30 do 100 evra mogu se pronaći razni dezeni odevnih kombinacija...

Jagma za značkama

OLIMPIJSKE značke su na prilasku Selu glavna tema brojnih konverzacija. Svako malo, prilaze vam ljudi različitih nacija sa pitanjima da li tražite ili možda želite da kupite zakačku? Kinezi su najažurniji, na svakom koraku ih ima sa neprelegdnima kartonima u bojama svih zemalja i logotipovima brojnih prethodnih Igara...