"NOVOSTI" NA LICU MESTA - PRINČEVSKI NA POČETKU: Atmosfera na prvim takmičenjima na Olimpijskim igrama

Grad svetlosti sada i zvanično živi u olimpijskom ritmu. Svima koji su kupili karte, organizatori su danima ranije uredno slali obaveštenja kako da što lakše stignu do borilišta. Tako je bilo i za meč Izrael – Mali koji se sinoć premijerno igrao na "Parku prinčeva".

Na dolasku, širi periferni prsten oko grada – poluprazan. Kao da se radi o običnoj julskoj večeri u kojoj su mnogi žitelji prestonice na godišnjem odmoru. Saobraćaj bez restrikcija. Usput, gradilište novih linija metroa "Velikog Pariza" koje nisu stigle da budu završene za OI. Nema olimpijskih oznaka i zastavica. Reklo bi se, neki sasvim običan dan.

Na tri kilometra do stadiona, prvi znaci da se nešto posebno događa. Zaposleni u pariskom metrou u plavim prslucima usmeravaju navijače. Mesta za parkiranje ni za lek. Ulica koja vodi do zatvorenog parkinga uz "Park prinčeva" – zatvorena. Policajci ljubazno upućuju u drugom pravcu. Barikade i na uličnim parking-mestima. Garaža uz obližnju halu "Pjer de Kuberten" je, ipak, dostupna. Sat i po parkinga – 7 i po evra.

Vreme idealno, 23 stepena, pirka lagani letnji vetrić. Dušu dalo za utakmicu. Nad glavama se čuju helikopteri. Ovo je meč visokog rizika. Policijske marice na sve strane. Betonski blokovi štite prolaz. U obližnjem parku, bezbrižni klinci s bakama i dekama, upražnjavaju u peščanom bazenu neke svoje olimpijske discipline. Neki navijači kasne. Nema gužve. Davidove zvezde i žuto-crveno-zelene zastave. Prvi pretes. Dame – levo. Sve prate novinari norveške televizije. Čuje se odbrojavanje spikera sa stadona.

- Mali, Mali! – odjekuje iz arene, kao da se čitava afrička dijaspora sjatila na tribine. Ima među navijačima i puno pariskih levičara. Vreme je rata u Gazi. Kad se ohrabri da se oglasi grupa izraelskih navijača, izokola odjekuje glasno negodovanje. Čuju se na trotoaru vuvuzele. Neko zalutao s nemačkom zastavom.

Ulaz O? P? J? Zagubljeni navijači traže put do tribina. Ceo krug, skoro do Rolan Garosa. Neki usput negoduju, jer nema pravog piva. Toči se samo bezalkoholno. Pravila su jasna. Ljudi trče, stanari pogleduju s prozora. Na terasi italijanskog restorana nezaniteresovani za sport motaju špagete. Nova barijera. Još jedan pretres. Uzdah s tribina. Papirnih karata više nema. Sve su na pametnim telefonima. Dobro veče, vi ste broj 429? Izvolite! Skoro je pola 10 uveče, prošlo je 20 minuta od početka, rezultat je 0:0, nebo nad Parizom još se nije smrklo.