DEJAN DAVIDOVAC ZA "NOVOSTI": Nikad mi se ne trese ruka i to je dobra stvar, poređenje sa Bodirogom je nerealno

U najizazovnijim momentima treće polufinalne utakmice sa Igokeom (76:53), 26-godišnji Zrenjaninac u dresu Zvezde nadvio se nad ekipom kao dobri duh. Vojvođanskim "požuri polako" manirom, uklonio je iz igre naznake panike i uveo crveno-bele u sedmo jadransko finale, u kojem će treći put zaredom igrati protiv podgoričke Budućnosti.

- Bilo je biti ili ne biti - priča za "Novosti" Dejan Davidovac, koji je u meču odluke postigao 22 poena, uz osam skokova, četiri ukradene lopte i tri asistencije. - Mi smo kvalitetnija ekipa, kada veruješ u pobedu malo se rasteretiš pritiska. Osetili smo u svlačionici da smo koncentrisani, spremni. Odigrali smo dobro, ali rezultat zaista nije prava slika. Nisu zaslužili da izgube tolikom razlikom, cele sezone igraju odlično. Bez ikakvog omalovažavanja, igraju 30 odsto bolje od svog realnog kvaliteta.

Davidovca kroz karijeru prati epitet momka koji se ne libi da preuzme odgovornost.

- Ne preuzimam odgovornost u smislu "daj mi loptu, pa ću ja da dam koš". To nekako krene samo od sebe. Trudiš se da zadržiš fokus, to su teške utakmice koje niko ne može sam da dobije. Ne razmišljam na način "sad ću da ubacim toliko poena, da skočim 30 puta". Igram onako kako znam i umem, mogao sam sve da promašim i opet bih uradio isto. Ništa ne bih menjao. Nikad nisam igrao pod nekim pritiskom, stresom. Ne trese mi se ruka, što jeste dobra stvar. Postojala je doza pritiska, ne mog ličnog, jer smo morali da pobedimo.

Možda i zbog tog vojvođanskog temperamenta na malom broju obrtaja...

- Tačno je da smo mi mnogo opušteniji, sigurno i to ima nekog udela.

Zbog stila igre, nije prvi put čuo da ga porede sa Dejanom Bodirogom.

- Lepo zvuči, ali je takvo poređenje nerealno. Jedino što nas spaja su imena i grad u kojem smo rođeni.

Primetan je uspon forme igrača koji su sarađivali sa trenerom Dejanom Radonjićem i pre njegovog povratka na Zvezdinu klupu.

- Znamo se od ranije, tako da je privikavanje bilo lakše. Imali smo i mi oscilacija tokom sezone, ali nam uliva poverenje, samopouzdanje. Bodri, pomogne. Svakako su njegove zasluge velike. Značajno je kad se osećaš slobodnije, kad osetiš da ti trener veruje. Trudiš se da mu to vratiš.

Treći put zaredom, o tituli i plasmanu u Evroligu odlučuju dueli Zvezde i Budućnosti.

- Očekivao sam ovo finale, dve najbolje ekipe u ligi. Budućnost je odlično selektirana, sa Dekijem Milojevićem koji je pokazao da je odličan trener. Imaju kvalitetne igrače, sa iskustvom igranja u plej-ofu. Nema favorita, naša jedina prednost je utakmica više na domaćem terenu. Mislim da to jeste prednost, iako ne može da se poredi sa tim kada su tu navijači. Ipak je to tvoje okruženje, tu godinama igraš i treniraš dva puta dnevno.

Stvoren je veliki rivalitet među ovim klubovima, delom i zbog incidenata koji su pratili prethodne finalne serije.

- Naravno da tenzije utiču na tebe, koliko god da se trudiš da ostaneš fokusiran. U tome i jeste poenta. Nikad nisam komentarisao takve stvari, pa ne bih ni sada. Nije lepo, nije prijatno, nadam se da se više neće ponoviti. Pretpostavljam da će to i oni reći.

Smatra da dva poraza od Budućnosti u ligaškom delu neće biti faktor u finalnim borbama.

- Neće imati nikakvog uticaja. Posle te prve utakmice, mi smo odigrali još 70, oni 50. Drugačiji su i sastavi, promenjeni su treneri. Naravno, trebalo bi da imamo u glavi te poraze kao dodatnu motivaciju.

Zapratite Novosti sport na Fejsbuku