NAJTUŽNIJA PRIČA JUGOSLOVENSKE KOŠARKE: Rat je počeo, pale su i prve žrtve, a u Sarajevu spektakl pod obručima (VIDEO)
KOŠARKAŠKIM parketima bivše Jugoslavije vladali su pravi majstori tog sporta, a liga tadašnje države bila je najjača na svetu, ne računajući NBA.
Ipak, samo jednom su najveće zvezde te lige okupljene na jednome mestu, samo se jednom igrao “YU All Stars”, i to u poslednji čas, u samo predvečerje rata.
Na današnji dan, pre tačno 30 godina, Kukoč, Đorđević, Zdovc, Danilović i druge legende okupile su se u Sarajevu, gradu koji će samo godinu dana kasnije postati simbol ratnih stradanja.
Sarajevo je tih dana živelo samo za košarku. Jugoplastika je tri nedelje ranije osvojila svoj treći uzastopni naslov prvaka Evrope i prepuna Skenderija želela je uživo da vidi splitskog čarobnjaka Tonija Kukoča .
On je pokupio sve nagrade koje je mogao.
Čudno je tih dana bilo u Sarajevu, Jugoslaviji, regionu...
‘’Bio je to jedan bizaran događaj, bez sumnje, najbizarnija utakmica koju sam odigrao u karijeri. Rat je praktično već počeo, pale su prve žrtve, a u Sarajevu je bilo organizovano takmičenje. Kako je postojao otvoreni sukob između Beograda i Zagreba, Sarajevo je bilo sredina te vage, nekakav simbol propadajućeg bratstva i jedinstva i valjda zato se u Skenderiji održalo to čudno takmičenje. Zašto kažem čudno? Najpre zato što je baš te godine, kad je svima bilo jasno šta se sprema, nekome palo na pamet da organizuje YU All Stars. Zašto se to nije pre organizovalo? Zatim, utakmica se nije igrala po klasičnom sistemu Istok protiv Zapada, nego su nas pomešali bez ikakvog rezona. Očito je da su želeli da održe neki privid zajedništva i jedinstva'', priča Zoran Čutura prisećajući se jedinstvenog takmičenja koje se održalo na današnji dan u sarajevskoj Skenderiji pre tačno 30 godina i dodaje:
''Sećam se samo da sam igrao u ekipi sa Sretenovićem i Kukočem i da sam ubacio više od 20 poena, a da ni sam ne znam kako. Lopte su mi same padale u ruke. I da, sećam se da smo nosili neke čudne dresove.''.
Igrali su Beli protiv Crvenih, a Beli su pobedili 125:114. Toni Kukoč je bio MVP utakmice, a u finalu šutiranja trojki Arijan Komazec je bio bolji od Danka Cvjetičanina.
Čutura je bacio sve dresove bivše Jugoslavije, sačuvao je samo ovaj sarajevski.
- U jednom napadu besa tokom rata, bacio sam sve uspomene iz reprezentacije Jugoslavije. Pobacao sam sve dresove, trenerke, šuškavce, sve što sam našao. Jedino sam iz nekog razloga sačuvao taj dres iz Sarajeva. Njega sam pre par godina poklonio glumcu Sergeju Trifunoviću kad smo se sreli u Atini povodom oproštaja od košarke Dude Ivkovića’’, seća se Čutura.
Ipak, sa ove vremenske tačke najviše se pamti takmičenje u zakucavanju. Kukoč je uzeo nagradu pobedničkim zakucavanjem kad je napravio nešto što je tada mogao samo Majkl Džordan. Splitski čarobnjak je poleteo i zakucao sa linije slobodnih bacanja. I to dva puta, jer mu jedno nije bilo dovoljno...
Za takmičenje u zakucavanju prijavilo se oko 20 košarkaša. Većina njih bile su zvezde najjače lige nakon NBA. Samir Avdić, Miroslav Pecarski, Toni Kukoč i ostali. Među njih se ugurao jedan omaleni anonimni 18-godišnji klinac iz Zadra Zoran Bacalja.
‘’Nije me prijavio Zadar, za čije sam juniore igrao već sam se prijavio sam, preko magazina ‘Koš’ koji je izlazio u to vreme. Kad su mi javili da sam upao, KK Zadar je pristao mi obezbedi prevoz do Sarajeva i pokrio mi je sve troškove za četiri dana koliko je sve trajalo'', rekao je Bacalja.
Bacalja je pred prepune tribine Skenderije izašao u dresu Majkla Džordana kojeg mu je posudio tadašnji član Zadra Dejan Bodiroga.
‘’ Kako u to vreme nisam bio prvotimac Zadra, nisam želeo da obučem njihov dres nego sam poneo Džordanov koji sam posudio od Dejana Bodiroge koji je vaš tada došao na pozajmicu u Zadar, dodao je Bacalja.
Žiri je za pobednika proglasio Kukoča, ali publika je mislila drugačije. Mladi Bacalja je dobio nagradu gledalaca, a Toni, inače ljubimac sarajevske publike, zvižduke tokom primanja nagrade.
To je bila košarka....