EKSLUZIVNO! POKUŠEVSKI ZA "NOVOSTI": Volim Durenta, ali Kobi je za mene prvi i jedini

Rođeni Beograđanin, ali košarkaško čedo Novog Sada i od svoje 13. godine atinskog Olimpijakosa, najmlađi je igrač sa više od 20 poena, deset skokova i pet trojki u najboljoj ligi na svetu.

Tog 14. marta, u tek 20. utakmici svoje "ruki" sezone, Aleksej Pokuševski razglasio je da stiže još jedan sasvim unikatan izdanak iz srpskog rasadnika košarkaških zvezda. Neposredni svedoci su igrači Memfisa, kojima je uručio savršeno upakovan paket svog vanserijskog talenta - 23 poena, uz pet trojki iz osam pokušaja, deset skokova i četiri asistencije.

- Dobra utakmica za mene, ali i za moj tim - kaže u ekskluzivnom razgovoru za "Novosti", dok se spremao za naredni izazov u Čikagu. - Osećao sam se baš lepo, ali već sutradan ujutru šuterski trening, pa teretana, tako da se sve to brzo zaboravlja. Naravno da mi je samopouzdanje poraslo. I pre ove utakmice sam ga imao, osećao slobodu da igram, da šutiram. Znači mi u smislu da sam video da mogu da igram svoju igru na visokom nivou i pomognem timu da pobedi, što je i najvažnije.

Pedantnim američkim statističarima nije promaklo da je samo Lebron Džejms bio mlađi sa najmanje pet trojki u jednom meču, da Oklahoma nikad nije imala igrača u tom dobu sa više od 20 postignutih poena.

- Stvarno je lepo kada vidiš svoje ime u istoj rečenici sa takvim velikanima igre, ali, kao što sam rekao, taj osećaj traje do sledeće utakmice. Nema vremena za razmišljanje, pregleda se snimak i ideš dalje. Tako je i posle loše odigrane utakmice. Samo na taj način može da se napreduje. Ljudi iz Oklahome stvarno zaista imaju poverenje u mene, pokazuju mi to na svakom treningu, na svakom meču, što je veliko olakšanje za jednog mladog igrača.

Zbog sličnih fizičkih karakteristika i stila igre, često ga porede sa Kevinom Durentom, prvom velikom zvezdom Oklahome. Međutim, Aleksej je u svojoj sobi u stanu u Novom Sadu gledao na "Jutjubu" treninge jednog drugog igrača. Potom bi se stuštio na obližnji teren i tapkanjem lopte do sitnih sati "maltretirao" komšije.

- U Novom Sadu sam imao teren ispred zgrade, na kojem sam provodio ceo dan. Od jedan po podne do ponoći. Istina je da je Kobi Brajant od početka moj idol, ne samo košarkaški. Njegove radne navike, ponašanje na terenu, sve što predstavlja kao ličnost. Volim Durentov stil igre, mada ne pokušavam da ga kopiram, ali Kobi je za mene prvi i jedini.

Prekopirao je samo Kobijeve radne navike. Sa treninga tokom atinskog perioda neretko je izlazio požutelog lica, bez snage da prozbori dok kod kuće nešto ne pojede.

- Tako je bilo od prve godine u Olimpijakosu. Išao sam na treninge četiri-pet sati ranije i radio šta god je bilo potrebno. Istezanje, vežbe snage, dribling, šut. Sala je uvek bila otvorena, što sam koristio da budem što je više moguće na terenu. Tačno je da sam bio mnogo umoran posle tih treninga. Išlo se kući peške, jedva sam se dovlačio, ali sve se to isplati.

Jednom rečenicom objašnjava šta inspiriše takvu fanatičnu posvećenost.

- Iskreno, osim što ludo volim ovu igru, želim da budem jedan od najboljih i da pobeđujem. To je, ukratko rečeno, moja motivacija.

Aleksejev otac Saša dočarao nam je taj nagli skok u karijeri svog sina ovim rečima:

- Znate, pre odlaska u NBA najozbiljniju košarku igrao je na Limanu sa starijim bratom Onjeginom, a sada igra sa najboljima na svetu.

- Da, nisam igrao ozbiljnu košarku pre NBA jer nije bilo mnogo prilika u prvom timu Olimpijakosa. Video sam po dolasku u Ameriku da nisam najspremniji i da mi treba vremena da uđem u štos vrhunske košarke. Da se naviknem na sve što sadrži NBA, putovanja, utakmice na dva dana, tempo igre, treninge. Tek kada dobijem par dana odmora i malo vremena za razmišljanje, shvatim da sam u NBA. U tim momentima mi se čini da sve ovo sanjam.

Iz sna ga probude susreti licem u lice sa najboljima na svetu. Neki od njih, svako na svoj način, ostavili su poseban utisak na Alekseja.

- Jedan je Demijan Lilard. Dobili smo tu utakmicu sa Portlandom, njemu nije išlo, ali je došao taj čuveni Dame time. Pogodio je dve trojke zaredom i stigli su nas u tom trenutku. Lebron Džejms, takođe, zna sve o svakom timu. Jednom sam igrao protiv njega i siguran sam da je znao svakog našeg igrača, svaki naš napad. Patrik Beverli iz Klipersa zna sve o meni, kada smo stajali na centru sa sudijama pričao im je ko sam, odakle sam, koliko sam visok. Nisam mogao da verujem.

Kibiceri sa strane smatraju da je požurio na randevu sa najprivlačnijom ligom na svetu, da je trebalo da stekne makar malo iskustva u evropskoj košarci.

- Kroz razgovore sa mojom porodicom i menadžerima došli smo do toga da je ta odluka najbolja za mene. Pre toga je možda bilo malo sumnje, posle više nije. Znao sam šta treba da radim i šta me čeka.

Nije znao šta ga čeka na "onlajn" NBA draftu 18. novembra prošle godine. Prvi šok doživeo je kada ga je Minesota izabrala sa visokog 17. mesta, drugi je usledio nešto kasnije. Generalni menadžer Oklahome Sem Presti toliko je zagrizao za Alekseja da se "trejdom" odrekao dva pika iz prve runde drafta i Rikija Rubija, zvanično najboljeg igrača Svetskog prvenstva u Kini 2019.

- Tokom drafta nisam znao gde ću završiti. Čim je dao sve te pikove i Rubija da bi došao do mene, bio sam svestan koliko me želi u timu Oklahome.

Amerikanci za unikatne igrače koriste izraz unicorn, po mitskom biću koje je teško naći i još teže uloviti. Srpski "jednorog" visok je tačno 213,5 centimetara bez patika, raspon ruku doseže 226 cm i igra isključivo na spoljnim pozicijama. Telu fascinantno skladnih kretnji za takve mere zasada nedostaje malo više kilograma.

- Uf, nisam se skoro merio. Mislim da imam oko 96. Sada to rade postepeno, kroz ishranu, rad u teretani. Rekli su mi da neće da žure sa tim, da bih sačuvao brzinu i agilnost i da ne bi došlo do povreda. U NBA se ne traži toliko masa koliko snaga.

Nema boljeg primera od Nikole Jokića, koji je izgubio masu, ali ne i snagu.

- Igrali smo jednom protiv Denvera, na zagrevanju sam čuo da me neko doziva, pozdravili smo se i ispričali. Rekao mi je da treba da imam mnogo strpljenja, da mnogo radim i da će sve doći na svoje.