ĐORĐEVIĆEVA TROJKA PROČITALA SUDBINU Tri puta je bila drama u mečevima koji nadilaze sportske okvire

Bićemo svedoci petog "povijesnog" okršaja ako oba nacionalna tima budu pobednici kvalifikacionih turnira u Beogradu i Splitu (29. jun - 4. jul). U dosadašnja četiri na velikim takmičenjima - četiri pobede naše selekcije, dve pod imenom Jugoslavije svedene na Srbiju i Crnu Goru. Samo jednom je izostala dramatika u mečevima koji su za mnoge bili bitniji od plasmana na šampionatima.

Istorija je počela u drugoj fazi Evropskog prvenstva u Španiji 1997. Mi bez Vlada Divca i Žarka Paspalja, oni bez Tonija Kukoča i Dina Rađe. Tenzija prvog međusobnog duela od krvavog raspada SFRJ, dve godine nakon što su Hrvati sišli sa trećeg stepenika postolja pre nego što su se naši popeli na prvi tokom pobedničke ceremonije na EP u Atini, mogla se rezati nožem u dvorani u Badaloni. Znali su momci selektora Željka Obradovića da im navijači ne bi oprostili poraz ni ako se vrate kući sa zlatom.

Težina tog tereta pritiskala ih je čitavim tokom utakmice, netipične greške nisu dopuštale da rezultatski odmaknu. Promašena slobodna bacanja u poslednjem minutu i faul Saše Obradovića pri šutu Slavena Rimca za tri poena, odgurali su ih do ruba ambisa. Na 4,2 sekunde pre kraja, gubili su u meču koji obeležava karijeru bez obzira na to šta ste do tada postigli i šta ćete posle toga postići. Nije bilo ni pomoći tajm-auta.

Loptu grabi Milenko Topić posle trećeg pogođenog penala Rimca i šalje je u ruke Aleksandra Đorđevića. Usledio je "flešbek" Partizanove šampionske noći u finalu Kupa šampiona 1992. Dribling u punom trku do njemu dobro poznatog mesta, ukopavanje na liniji trojke i skok šut preko ispruženog Rimca. Dva čoveka su znala da će lopta pogoditi samo dno mrežice za istorijsku pobedu u prvom košarkaškom ratu sa Hrvatima (64:62). Mnogo godina kasnije, Željko Obradović je rekao da je Đorđević na treninzima doveo tu sekvencu do perfekcije. Ta Saletova trojka kao da je pročitala sudbinu utakmica koje sadrže mnogo više od sportskog rivaliteta. Jugoslavija je u Španiji odbranila evropsku titulu iz 1995, Hrvatska završila takmičenje na 11. mestu.

Na drugi susret čekalo se četiri godine. Meč u prvoj fazi Evropskog prvenstva u Turskoj 2001. izdvaja se kao jedini u kojem navijačima nije pretio slom živaca. Ubedljiva pobeda selekcije Svetislava Pešića (80:66), kao i u većini utakmica Karijeve kaznene ekspedicije na tom šampionatu. "Vatrene" je ugasio Predrag Stojaković (21 poen), MVP Evrobasketa 2001. na kojem je osvojena treća kontinentalna titula od raspada SFRJ. Hrvatska se dobacila do sedmog mesta.

Devet godina kasnije, u osmini finala Svetskog prvenstva u Turskoj 2010, drama se vratila na scenu. Tajm-aut selektora Dušana Ivkovića na 11 sekundi pre kraja, pri rezultatu 70:70. Naši izvode loptu sa sredine terena, Aleksandar Rašić izmiče pažnji dekoncentrisane hrvatske odbrane i polaže kao na zagrevanju. Milenko Tepić faulom šalje na liniju slobodnih bacanja Marka Popovića, koji pogađa oba za izjednačenje. Ostalo je šest sekundi, dve više nego 1997, ponovo bez tajm-auta na raspolaganju. Lopta za Rašića, koga u prodoru neoprezno faulira Davor Kus. Sekunda na satu i večnost pred našim reprezentativcem ako mu težina trenutka ne nagnječi šuterski zglob. Tada 26-godišnji debitant u nacionalnom timu pogađa prvo bacanje sa izrazom lica kao da vežba u školskom i namerno promašenim drugim ne ostavlja komšijama ni sekundu nade.

- Za sekundu ne možemo ništa, to mogu samo Srbi - bez nade je ostao komentator hrvatske televizije dok se Rašić spremao za taj promašaj.

- Prokletsvo se nastavlja" - ovim rečima je komentator propratio treću pobedu Srbije (73:72), koju je u polufinalu sa Turskom zaustavila viša (sudijska) sila.

Psihički smoždeni eklatantnim primerom otimačine, naši su šampionat završili kao četvrti, Hrvati kao četrnaesti.

Zasada poslednji čin srpsko-hrvatske košarkaške drame odigran je u četvrtfinalu Olimpijskih igara u Riju 2016. Penal završnica u meču obeleženom košgeterskim dvobojom prezimenjaka, Bogdana i Bojana Bogdanovića, počela je 24 sekunde pre kraja i verovatno usijala pozivnu liniju hitne pomoći u obe države. Na pritisak nije bio imun čak ni Miloš Teodosić. Samo tako se može objasniti faul pri prednosti od četiri poena, deset sekundi do poslednjeg zvuka sirene. Srećom, jednom 21-godišnjaku je u tim stresnim momentima sve bilo ravno do Kosova. Četiri penala je izveo Nikola Jokić u poslednjih 13 sekundi i pogodio sva četiri za četvrtu pobedu Srbije nad Hrvatskom (86:83).

Početkom jula, kada se završe kvalifikacioni turniri za Igre u Tokiju, znaćemo da li će biti prilike za petu.