KOKOŠKOV PRATI ŽELJKOVE STOPE Svaka sličnost sa Obradovićem nije nimalo slučajna

Sam je priznao da je bio u zabludi kada je, neposredno po imenovanju za trenera Fenerbahčea, rekao da nema bitnih razlika između NBA i evropske košarke. U kratkom vremenskom intervalu, posebno u poređenju sa 20 godina američke karijere, uspeo je da podesi nove parametre i prešaltuje ekipu na pobednički kolosek.

Od debakla u meču 15. kola Evrolige sa Žalgirisom u Kaunasu 17. decembra, Fenerbahče je nanizao osam pobeda, što je druga najduža trijumfalna serija u sezoni (CSKA vezao 12). Poslednja "žrtva" bio je Himki u Podmoskovlju, kojem ekipa koju vodi selektor Srbije nije dala ni trunku nade da može da izađe iz gubitničke agonije (76:107).

Fenerova realizacija šuta za dva poena u ovom meču od 85,3 odsto (29/34) nešto je što se retko viđa. Zapravo, samo je jednom viđen bolji učinak u tom segmentu u evroligaškoj istoriji. Panatinaikos je 2009. godine šutirao 87,5 odsto za dva (28/32) u duelu sa nemačkim Oldenburgom. Tada je trener atinskih "zelenih" bio Željko Obradović, koga je Kokoškov nasledio na klupi Fenerbahčea.

Svaka sličnost između njih dvojice nije nimalo slučajna. Još od davne 2005, kada je asistirao Obradoviću u tadašnjoj reprezentaciji Srbije i Crne Gore, Kokoškov i najtrofejniji evropski trener. Mnogi smatraju da će Željkov rekord od devet titula klupskog prvaka Evrope ostati nedostižan. Jedan igrač Fenera koji je igrao i kod velikog Žoca, smatra da Kokoškov može da stane uz rame najvećima.

- Nema sumnje da je sjajan trener i da ima šansu da bude jedan od najboljih svih vremena u Evropi, ako ostane ovde - rekao je nedavno Marko Gudurić, čiji se povratak u Fener pokolopio sa početkom pobedničke serije.

Pre toga, gomilala se količina skepse prema trenerskim kvalitetima našeg selektora.

- Ljudi će uvek imati svoje mišljenje, čak iako ne znaju ništa o košarci. Proveo je 20 godina u NBA, to dovoljno govori. Sa Slovenijom je osvojio Evropsko prvenstvo, razume igru. Potrebno je malo vremena za upoznavanje igrača - kazao je Gudurić u tom razgovoru za "Jurohups" i, brzo se ispostavilo, bio u pravu.