RAZA JOŠ JEDNOM O SVOM MIKIJU: Bio nam je kao otac, vodio nas kod zubara, završavao nam školu, a sve na uštrb svoje porodice

Tanjug 17. 01. 2021. u 13:55

ODLASKOM Mihajla Mikija Vukovića izgubili smo velikog stručnjaka, nekog ko je mogao da pomogne trenerima i u muškoj i u ženskoj košarci, a pre svega izgubili smo predivnog čoveka, izjavila je legendarna košarkašica Razija Mujanović.

FOTO: Facebook/Razija Mujanović

Jedan od najtrofejnih trenera sa prostora bivše Jugoslavije, rođeni Kraljevčanin, preminuo je u petak u Valensiji u 76. godini.

"Njegovu smrt doživela sam teško i emotivno, kao kada izgubite člana porodice. Iznenadila vest, iako sam znala da je bio bolestan", rekla je Mujanović Tanjugu.

Miki Vuković ostaće upamćen i po tome što je otkrio legendarnu Mujanović, a ona se prisetila kako je izgledao trenutak kada ga je kao 13-godišnja devojčica upoznala.

"Došao je u moju osnovu školu u Čeliću. Prvi razgovor sa njim je bio otvoren od starta, a istog momenta mi je ulio neko poverenje. Nisam se plašila odlaska iz roditeljske kuće, jer se radilo o čoveku koji je veoma pristupačan. Jednostavno, odisao je nekom vedrinom i sigurnošću. Za jedno dete taj prvi susret je veoma bitan", seća se bivši centar Jugoslavije.

Od trenutka kada je došla u Jedinstvo iz Tuzle, Vuković joj postaje centralna figura u životu.

"Prvo je trebalo da mi nametne radnu naviku, jer sam ja bila dete koje nije imalo obavezu treninga, tačnosti... Sve je bilo drugačije. Čim sam došla u Tuzlu, počela sam da treniram sa prvom ekipom. Neke devojke su bile starije od mene i po 15 godina, ali je trener Miki pripremio ekipu na moj dolazak i na to da ja ništa ne znam. Počev od samog trčanja, jer prvo treba to naučiti, pa onda košarkaške elemente. Jedno dete može da zamrzi sport ukoliko trener nema adekvatan pristup prema njemu", rekla je Mujanović i dodala:

"On je preuzeo i roditeljsku brigu. Od školovanja, učenja košarkaških koraka do zdravstvenog stanja. Verovatno je sve to radio na uštrb svoje porodice. Ako je trebalo da se ide zubaru, on je vodio mene i ostale košarkašice, dok je njegova supruga vodila njegovu decu. To su stvari koje ne možeš da mu zaboraviš. Zahvalna sam mu što sam se izgradila i kao čovek, ne samo kao košarkašica. Imala sam lepo odrastanje i dao mi je životne smernice".

Vuković je govorio da su Razijina želja, rad i disciplina doprineli da oboje dođu do najvećih visina, pošto su zajedno dva puta bili klupski prvaci Evrope, dok su sa reprezenatcijom postali vicešampioni sveta 1990. godine.

"Miki i ja smo u košarkaškom smislu rasli zajedno. Kako sam ja napredovala kao igrač, tako je i on napredovao kao trener. Nadograđivao je sebe, jer se prvi put sreo sa jednom devojčicom tako visokom, koja će biti pravi centar. On je bio mlad trener, kada sam je stigla u Jedinstvo imao je 36 godina. Znanje smo sticali zajednički, ali je tu postojalo jedno veliko poverenje. On je verovao u mene, ja sam verovala u njega. "

Prvi plodovi zajedničkog rada došli su 1989. godine, kada je Jedinstvo postalo šampion. Evrope.

"Kada smo imali sastanak pred tu utakmicu, svi smo bili pognute glave. Pitao nas je: "Zašto ste se uplašile? Mislite da ne možemo da pobedimo Primiđi?" Mi u čudu. Tada je rekao da veruje da ćemo pobediti, ali i da mi moramo da verujemo njemu da smo spremni da ih dobijemo u Italiji".

Tri godine kasnije njihova saradnja nastavljena je u Valensiji, kada je su ovojili triplu krunu i postavili rekord za sva vremena.

U sva tri takmičenja - Kup šampiona, domaće prvenstvo i kup, košakašice tadašnje Dorna Godelje nisu zabeležile nijedan poraz.

"U Valensiji smo napravili fenomenalan rezulat, te sezone smo sve utakmice pobedili. On je bio genije, prvo kao čovek, pa onda kao veliki stručnjak. O njemu dovoljno govori to što je napravio zaokret u španskoj košarci. Edukovao je mnoge trenere, od tih devedesetih godina podigao je košarku na profesionalniji nivo. Miki im je mnogo dao".

Članica Fibine kuće slavnih, koja je tri puta progalšena za najbolju igračicu na Starom kontinetu (1991, 1994. i 1995) i koja se okušala i u ženskoj NBA ligi igrajući za Detroit, kaže da će posebno pameti jedan razgovor sa Vukovićem.

"Kada sam imala 17 godina, pričao mi je da ću jednog dana postati prvi centar Jugoslavije. Ja sam se nasmejala i pomislila da čovek priča neke bajke. On me je tada pogledao i rekao: "Razo, to je realnost. Zapamti da će se to dogoditi. Kada budeš prvi centar Jugoslavije, onda napadamo Evropu. Da i tamo budeš prva, a možeš i da dostigneš i da budeš prvi centar sveta"", zaključila je Mujanović.


 

Pogledajte više