VLADA JOVANOVIĆ: Ništa nije slučajno, sve je produkt dobrog rada

Mladu ekipu Mege Jovanović je preuzeo ovog leta, započevši novu eru u klubu nakon odlaska Dejana Milojevića, sa ciljem da igrače napravi boljim nego što jesu.

Da je bar malo u tome uspeo pokazale su igre njegove ekipe, ali i tabela regionalne lige.

Devet pobeda, tri poraza i drugo mesto na kom su završili 2020. godinu, ostavivši iza sebe Crvenu zvezdu, Igokeu, Partizan, Budućnost...

"Sigurno da smo zadovoljni, ali postoji i neka doza straha, jer je liga tek na pola i predstoji nam veoma dugačak put. S obzirom na to da smo mi mlada ekipa, neke stvari mogu da vas podignu, ali i da budu opasne. Svako gubljenje tla pod nogama, u smislu da smo u vrhu tabele i ne moramo ovo ili ono, možde bude opasno za nas. Ono što je veoma bitno moramo da uživamo u tome, ali u sportu je taj period uživanja veoma kratak. Moramo da se okrenemo obavezama i novim utakmicama koje nas čekaju", rekao je Jovanović na početku razgovora za Tanjug.

Lepšavom igrom, energijom, spojem talenta, mladosti i iskustva i dosadašnjim rezultatima iznenadili su mnoge, a Jovanović priznaje da ni on nije očekivao baš takvo stanje stvari.

"Spadam u grupu trenera koji veruju u rad i na početku sezone mi smo obećavali da ćemo se truditi da radimo posao na najbolji mogući način. Dobar rad veoma retko u kratkom vremenskom periodu može da se poklopi sa dobrim rezultatima. Ne bežim od postizanja rezultata, ali za to je potrebno vreme", rekao je Jovanović i pojasnio:

"Mega je klub koji je fokusiran na razvoj mladih igrača, ali nama se u nekoliko meseci, sa istovremenim razvojem i napretkom na individualnom planu igrača, desilo da su nam i rezultati dobri, na moje veliko zadovoljstvo. Nisam mislio da će to tako brzo da dođe, ali došlo je. Sve je to produkt dobrog rada, ništa nije slučajno".

Po ulasku u halu "Mega factory" prvo što ćete videti jesu mobilni telefoni košarkaša ostavljeni na portirnici, a sve u cilji bolje međusobne komunikacije u ekipi, koja ima posek godina manji od 20.

Jovanović, čiji je trenerski potpis rad sa mladim igračima, upitan je koliko je teško iskontrolisati tu mladosti i usmeriti je na pravi put u ovom digitalnom dobu.

"Ovde su pravila postojala i pre mene. Što se tiče tih telefona, to je dobra stvar. Sama ideja je bila da budu okrenuti jedni na druge, jer hemija ne može da se napravi samo na terenu nego i van njega. Trening je najzaslužniji za to, ali i ta svlačionica. Ideja menadžmenta u klubu je bila da ako ih odvojimo od tih aparata da će to vreme u svlačionici provesti jedni sa drugima i početi da pričaju", kaže Jovanović.

"U ovo vreme je jako teško da se jedan mlad igrač, pored svih stvari koje ga čekaju van terena, usresredi na košarku. Neke stvari idu mnogo brže nego pre 10 ili 20 godina i momci ih dobijaju i ranije nego što bi trebalo. Ne mislim da ih nisu zaslužili, nego u smislu da ih te stvari remete, da mogu da prestanu sa radom i napretkom i da neki svoj košarkaški talenat ne obruse do kraja", rekao je on i dodao da je prvo i osnovno načelo trenerskog posla da što više vremena provode u sali.

"Zajedno sa stručnim štabom trudim se da se oni ovde osete kao kod kuće. Da ne žure nigde, da im poklanjamo pažnju i da oni osete da su bolji. To je neka energija koja nas gura dalje. Osnovna stvar je da budemo što duže na terenu".

Namučili su izabranici Vlade Jovanovića mnogo iskusnije večite rivale, pobedili Budućnost i doveli se u situaciju da mogu da razmišljaju o plej-ofu ABA lige.

"Čak i da imate mnogo iskusnije igrače nego što ih ja imam, takav način razmišljanja može da bude poguban. Mi kada dobijemo ili odigramo dobro utakmicu protiv favorita, mi odmah poletimo i praktično nam treba dve nedelje da bismo se vratili na zemlju. Sad kad bih ja ušao u svlačionicu i rekao da mi napadamo plej-of, mislim da bi to loše uticalo na ekipu", navodi Jovanović.

Dodaje da što se budu fokusirali dalje od jednog koraka i sledećeg treninga, da će biti u problemu.

"Ja već posle jutarnjeg treninga ulazim u nervozu kako ćemo mi da izgledamo uveče na treningu. Moramo da budemo totalno u sadašnjosti da bismo se iole nadali nekoj svetloj budućnosti".

Sa 37 godina postao je prvi trener Partizana, posle jedne od najuspešnijih sezona u istoriji kluba i plasmana na fajnal for Evrolige 2010. godine.

Tokom dve godine na klupi crno-belih osvojio pet trofeja (po dva puta Kup Koraća i KLS, jednu Jadransku ligu), izborio Top 16 fazu Evrolige, ali se suočio i sa pritiskom javnosti, navijača i uprave koji su cenili samo vrhunske rezulate.

"Klubovi kao što je Partizan imaju veliku armiju navijača i naviknuti su na dobre rezultate. Došao sam posle jedne od najuspešnij sezona i bilo je veoma teško ishendlovati i želje navijača i želje kluba u tom trenutku. To nije nimalo lak posao. U Megi nemamo taj pritisak od navijača i medija, nemamo to što u nekom trenutku može da bude jako negativno. Nešto što može da utiče i na igrače i na trenera, ali opet mislim da je taj vid pritiska neizostavan sastojak sazrevanja igrača i tima", kaže Jovanović.

Trenutno je u drugačijoj situaciji kada nema imperativ osvajanja trofeja, ali ističe da u Megi sada sami sebi moraju da naprave pritisak, ako žele da idu gore i kao tim i kao pojedinci.

"Moramo da ponađemo motiv i način da svaki trening uradimo najbolje što možemo i da svaku utakmicu dobijemo, bez obzira koji je protivnik ispred nas. To je veoma važno da bi igrač bio iznad proseka i da biste ga stavili kategoriju vrhunskih igrača, koji su šampioni i koji se bore za titule. Nemamo okruženje koje nas gura, ali mi u klubu nalazimo način da igrače guramo u tom smeru da od sebe traže maksimum, čak i kada situacija ne nalaže taj maksimum. Samo tako se ide napred", objasnio je bivši selektor mlađih reprezentativnih kategorija.

Na pitanje da li je njemu kao treneru lakše ili teže da radi kada ima pritisak ili kada mora da ga stvara, Jovanović je istakao da su obe situacije specifične.

"Trenerski posao je veoma zanimljiv i šarenolik. Ne postoji jedna istina i ne postoji jedan način rada ovog posla. Mi treneri smo drugačiji, radimo na različite načine i mislim da i jedno i drugo zahteva neki nivo adaptacije i iskustva", rekao je Jovanović i dodao:

"Ja sam u Partizanu u tom trenuku imao manjak iskustva da sve to ishendlujem, ali sam se izborio na mladalačku energiju. Sada imam više iskustva, a trudim se da imam istu energiju, ali to je sada već pitanje. I jedna i druga situacija su na različite načine teške i zahtevaju adaptivnost i trenera i ekipe. U tom trenutku ja sam moramo to da uradim, jer veoma volim taj posao i voleo sam moj klub Partizan. Sada mi je u Megi izazov da nađem način da motivišem ove mlade momke kada nemate strukture koje Partizan ima i koje ga prate. Sada se ja borim sa nekim drugim stvarima".

Sa ove vremenske distance, Jovanović ističe da ništa ne bi menjao po pitanju odluke da preuzme crno-bele.

"Ja sam Partizanovac, proveo sam 16-17 godina u sistemu Partizana i to je bila moja kuća. Da li je to bio ispravan potez sa strane Partizana, to je pitanje za njih. Što se mene tiče, ja bih opet isto uradio. Hrabro bih uzeo taj posao, iako sam znao i pre toga koliko je teško, a nakon toga sam se samo uverio da sam bio u pravu. Veoma težak posao, cene se samo vrhunski rezultati, ali ne i prosečni".

Kako kaže, Partizan je u tom trenutku imao više ciljeva i da promoviše mlade igrače, da se skuplja bodove od Kupa, Jadranske lige, domaće lige...

"Svako takmičenje je imalo pođednaku važnost. Bez obzira koliko godina iskustva imate, rad u takvim klubovima nije lak", rekao je Jovanović, koji je nakon Partizana vodio Donjeck, Igokeu, Lokomotivu Kubanj, a posle toga imao epizode u Kini i Japanu.

U godinu koju je obeležila pandemija korona virusa, Jovanović kaže da je naučio mnogo.

"Napravio sam jedan krug, bio sam u Rusiji, pa sam otišao u Kinu i Japan i naučio sam da košarka na različitim kontinentima različito izgleda, iako je to isti sport sa istim pravilima. Naučio sam da ne može na isti način da se radi sa svim nacijama. Posle tog celog kruga, kada sam video kako se radi u drugim zemljama, ovaj vid rada na koji sam naučen radivši u Partizanu, ne možemo nigde da se primeni sem ovde. To je bio i razlog mog dolaska u Megu".

U 2021. godini poželeo je da se sitaucija sa korona virusom popravi i da se ponovo sve vrati u normalu.

"Kada sam bio mlađi, vezivao sam želje za košarku i rezultate. Voleo bih da moja porodica, ljudi u klubu i ja budemo živi i zdravi i da stanemo na noge posle korone. Da nam se ponovo otvori situacija da možemo da uživamo u sportu sa navijačima", rekao je Jovanović i dodao:

"Nemam više nekih velikih želja, samo jednostavne stvari. Treba da radimo, pa ko se izbori neka uživa u svojim uspesima. Nadam se da će ova ekipa ići do kraja, da napravi najbolje što može, ali da pre svega budemo zdravi i da možemo da radimo posao koji volimo", zaključio je Jovanović.