CEPA MREŽICE I GAJI BOROVNICE: Raško Katić blista u dresu Radničkog

Jednostavno, nije mogao da se odrekne košarke. Iako je planirao prošle godine da završi karijeru, nije uspeo da odoli igri koja mu je donela mnogo radosnih trenutaka u životu.

- U Belgiji sam odlučio da prestanem da igram košarku profesionalno. Splet okolnosti je bio takav, imam tri sina, idu u školu i nisam mogao da igram negde, a da ne budem sa porodicom. Selidbe, jednostavno, više nisu dolazile u obzir. Došao sam u Kragujevac i tu su me dočekala dva drugara koja vode klub, imali su ideju i ponudili mi da igram za Radnički. Izašli su mi u susret, mogu da treniram kada hoću, ali se trudim da to ne zloupotrebljavam. Na obostrano zadovoljstvo sve se pogodilo i ispala je jedna lepa sportska priča - rekao je Katić.

Nekadašnji reprezentativni centar je trenutno najbolji strelac Košarkaške lige Srbije sa prosečno 23,2 poena po meču, a pažnju javnosti najviše je privukao na utakmici trećeg kola protiv ekipe Napretka ubacivši 41 poen. Igrači u domaćem prvenstvu veoma poštuju Raškovu karijeru zbog čega ga na terenu posmatraju sa određenom dozom respekta.

- Ima dosta igrača koji cene moju karijeru i moj rad i ja vidim da oni to strašno poštuju, ali postoje i oni koji žele da preskoče neke lestivce. Naravno, sve je to mladost i ja to potpuno razumem - istakao je Katić.

Pored toga što aktivno igra košarku, Raško živi mirnim porodičnim životom, posvetio se poljoprivredi, uzgajanju borovnica i zdrave hrane u svom domaćinstvu nadomak Kragujevca.

- Uzgajam borovnice i proizvodim zdravu hranu za svoje potrebe i potrebe porodice, čisto da znamo šta jedemo. Zasad uspevam sve da postignem, jer treniram jednom dnevno, i to su obično večernji treninzi, a ujutru idem u selo. Na selu sada već nema toliko posla, tako da imam celu zimu da se posvetim porodici i košarci - rekao je Katić.

Za neke Raškove kolege, koje su približnih godina kao i on, košarka je davno prošlo vreme, ali to nije slučaj i sa njim jer se oseća odlično i ne planira da u skorijoj budućnosti kaže zbogom ovoj igri.

- Zasad se osećam veoma dobro što se tiče tela i nalazim se u veoma dobroj formi. Videćemo, to sve može da se promeni u jednom danu, možda se desi neka povreda na koju ne mogu da utičem. Ja trenutno ne vidim nikakvu razliku u odnosu na pre pet godina. Jeste da ne treniram dva puta dnevno, ali u ovom ritmu mogu da igram još nekoliko sezona ako ne budem imao nikakvu povredu - istakao je Raško.

Kao i svaki sportista i Katić je imao ideju kako da provede "penzionerske" dane. Prvobitno je hteo da se posveti samo uzgajanju borovnica, ali su se u međuvremenu pojavili i neki novi planovi.

- Imam ideju da se oprobam u trenerskom poslu gde se akcenat ne bi stavljao samo na uspešne igrače. Iskustvo me je naučilo da 99,9 odsto klinaca ne uspe. Svi maštaju da budu među tih 0,1 odsto, a ostala deca koja ne uspeju često budu nezadovoljna i to nezadovoljstvo im se kasnije oslika na život. Ja bih se trudio da im objasnim da ne može svako da uspe, ali da to što su tu i što treniraju i što će biti edukovani na neki starinski i tradicionalan način kasnije iskoriste za neke druge stvari u životu. Želim da im košarka i škola koju prođu budu od koristi, a ne da im odmažu - naveo je Katić.

Takođe, osvrnuo se i na današnju košarku.

- Treneri danas treba da imaju malo više hrabrosti i da budu posvećeni. Nije poenta biti trener i od toga samo zarađivati novac, bitno je i da se nešto vrati košarci. Trener ne sme samo da dođe u halu, odradi posao i ide kući. Danas, nažalost, ima malo trenera stvaralaca, danas su svi treneri menadžeri, što se najbolje vidi po našim klubovima koji imaju po sedam-osam stranih košarkaša u timu - za kraj je istakao Katić.