NJEGOV ODLAZAK IZ ITALIJE JE ZNAČIO KRAJ JUGOSLAVIJE: Zlato iz Argentine kruna karijere, kasnije se sve raspalo i žao mi je zbog toga

Ekipa koju sa klupe vodi Jure Zdovc, svojevremeno jedan od najboljih igrača planete, poražena je od Mornara u Baru sa 89:78.

A Sportklub je iskoristio priliku da napravi veliki intervju sa slovenačkim stručnjakom.

Zdovc je kao igrač branio boje Olimpije, Knora iz Bolonje, Limoža, Iraklisa, Tofaša, Panioniosa, Slovana i Splita…

Sa ekipom Limoža, koju je tada vodio Božidar Maljković, osvojio je titulu klupskog prvaka Evrope 1993. godine. Sa Olimpijom je osvojio Jadransku ligu 2002. godine, dva puta je bio šampion Francuske, dva puta šampion Slovenije, u vlasništvu ima i tri trofeja u Kupu Slovenije, kao i titulu šampiona u Hrvatskoj. Sa Iraklisom je izborio plasman u Ligu šampiona.

Naravno, bio je nezamenljiv u reprezentaciji Jugoslavije, sa kojom je osvojio zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Argentini 1990. godine, srebro na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine, zlatnu medalju na šampionatu Evrope 1989. godine, a nema nikakve dileme da mu pripada i zlatna medalja sa Evropskog prvenstva 1991. godine, iako je pre odlučujućih mečeva, morao da donese odluku i saopšti da zbog sukoba u Sloveniji, ne može više da igra za državni tim.

“Zadovoljan sam naravno igračkom karijerom. Igrao sam u velikim klubovima, jakoj reprezentaciji, osvojao sam trofeje kako na klupskom nivou, tako i na velikim evropskim i svetskim takmičenjima. Samim tim, jako je teško izabrati jednu utakmicu i reći, da to je bez ikakve dileme nešto najbolje što mi se dogodilo. Naravno, emocije uvek probudi finale protiv Benetona u finalu Lige šampiona, kao i Svetsko prvenstvo u Argentini. Ako baš moram da biram krunu igračke karijere, onda je to planetarna smotra u Argentini”, naglasio je Jure Zdvovc i nastavio:

“Mnogi na pobedu Limoža protiv Benetona u finalu Lige šampiona gledaju kao na veliko iznenađenje. To jeste bilo iznenađenje, ali je tada sve u košarci bilo drugačije nego sada, pa su iznenađenja i bila moguća. U ekipi ste mogli da imate dva stranca, pa su onda i uslovno rečeno manji klubovi, kao što su Jugoplastika, Cibona, Partizan, Limož mogli uz dobar rad i veliki broj talentovanih igrača da stignu do evropskog trona. Sada je to daleko teže, jer konkurentnost u Evropi zavisi od budžeta. Sa jedne strane imate finansijske gigante, koji u sastavu imaju po desetak vrhunskih stranaca, a sa druge strane, manje ekipe nastoje da budu konkurentne. Nekada uspevaju u tome, ali brzo ostanu bez najboljih igrača, koje kupe pomenuti giganti i sve kreće iz početka. Ali, ono što ostaje, nama, uslovno rečeno, manjim klubovima je da nastavimo da radimo, treniramo, da se borimo”.

Zdovc je nastavio sa izlaganjem:

“Iskreno, ne volim da pričam o dešavanjima na Evropskom prvenstvu u Italiji. Na kraju, odluka je bila moja, tačnije rečeno, ja sam je saopštio stručnom štabu i saigračima. To je trajalo kratko, vratio sam se kući, nemam medalju iz Italije, a objektivno, ona mi ne pripada jer nisam bio u timu do kraja takmičenja. Kasnije se sve raspalo i naravno da mi je žao zbog toga. S druge strane, neizmerno me srećnim čini činjenica, da je posle svih dešavanja na prostorima stare Jugoslavije, upravo košarka bila ta koja je uspela da utiče na normalizaciju odnosa”.

Osvojao je titule u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, dva puta je osvojio trofej u Kupu Hrvatske i tri puta u Kupu Slovenije.

(Sportklub)

Zapratite Novosti sport na Fejsbuku