FILIP PETRUŠEV: Ne razmišljam o greškama, igram sa samopouzdanjem

Momak koji je sa američkog Univerziteta Gonzaga došao u Mega Sokerbet kako bi imao bolju odskočnu dasku za najjaču ligu sveta, nema sumnje da je napravio pravi potez. Jer, ovaj dvadesetogodišnji košarkaš pruža blistave partije u ABA ligi i u tandemu sa Markom Simonovićem, koga su na nedavnom draftu kao 44. pika izabrali Čikago Bulsi, najzaslužniji je što je Mega apsolutni hit regionalnog takmičenja i sa skorom sedam pobeda i samo dva poraza se nalazi u vrhu tabele.

Petrušev je trenutno ubedljivo najkorisniji igrač abaligaškog karavana (prosečna valorizacija 26,7), najbolji je strelac (23,1 poen po meču) i četvrti na listi najuspešnijih skakača (7,3 skokova u proseku). Maestralnu partiju pružio je i u minulom kolu protiv Splita, gde je uz 32 postignuta poena demonstrirao sav svoj raskošan talenat i izuzetno raznovrstan napadački potencijal.

Ovaj 211 centimetara visoki centar poentirao je iz najrazličitijih situacija - sa mnogo osećaja iz poluhoroga, zakucavao je iz naskoka i iz "alej-upa", podvlačio se ispod čuvara i pogađao na drugi obruč, a precizno je šutirao i sa distance (2-2 trojke).

- Ne znam šta da kažem osim da mi se baš igrao taj meč. Bio sam skroz opušten, bez bilo kakvog pritiska. Imao sam pauzu, mesec dana nisam odigrao takmičarsku utakmicu i jedino što sam želeo je da izađem na teren i igram košarku - sumirao je utiske iz duela sa Splićanima Petrušev i ukratko objasnio šta je doprinelo njegovom odličnom učinku i indeksu korisnosti 37.

Ono što je primetno ove sezone je da sve što radi pod obručima, Petrušev čini to sa lakoćom i posebnom elegancijom, a svojim ponašanjem na terenu i van njega odaje utisak i da je mnogo zreliji u odnosu na svoje godine:

- Moguće je da sam ranije sazreo, a na to su uticale neke životne okolnosti i odluka da veoma rano odem u inostranstvo. Od 14. godine sam živeo sam,  prvo u Španiji, potom u Americi i morao sam da radim neke stvari o kojima, da sam ostao kod kuće sa roditeljima, ne bih ni razmišljao. Takođe, u Americi mi se pridružio moj mlađi brat, o kome sam brinuo. Imao sam osećaj velike odgovornosti, da daleko od kuće moram da se na najbolji mogući način staram o njemu. Bilo je neophodno da vodim računa o mnogim stvarima, da sam donosim odluke uz konstantno onaj osećaj da ili ćeš raditi sve kako treba ili neće ići dobro.  Sve to je verovatno uticalo da ranije sazrim, a moja mama ima običaj da kaže da sam od kuće otišao kao dete, a posle samo nekoliko godina vratio se kao odrastao čovek - ističe Petrušev.

Svi njegovi saigrači, ali i oni koji ga malo bolje poznaju kažu da je jedna od najupečatljivijih osobina Filipa Petruševa posvećenost. Košarci, naravno.

- Košarka je predivna igra verovatno i zbog toga što se sastoji iz mnogo elemenata, na igru može da se utiče sa mnogo detalja, a ja se trudim da na sve to obraćam pažnju. Uživam dok košarku igram, ali i dok je gledam. I iz gledanja drugih igrača može dosta toga da se nauči i tako napreduje. Jednostavno je,  kada sam sa loptom na terenu osećam se najlepše i to me ispunjava, a kada je ne igram uživam da košarku gledam i o njoj razmišljam. Posvećenost je reč bez koje mislim da nema uspeha u modernom sportu, a ja sam imao sreću da sam zbog nekih životnih okolnosti toliko bio okrenut košarci - kaže Petrušev i potom daje zanimljivo objašnjenje:

- Dve poslednje godine srednje škole koje sam proveo u Americi, bio sam u obrazovnim ustanovama koje su zatvorenog tipa. To su srednje škole poput akademija, koje su priprema za koledže. Živi se u kampusu gde važe stroga pravila i nemaš slobodu da izlaziš kad želiš. Zatvoren si i možeš da budeš u sobi da gledaš filmove ili igraš video igrice, ali meni je bilo mnogo zabavnije da treniram. Na raspolaganju sam 24 sata imao salu, teretanu i tamo sam provodio svo svoje slobodno vreme.  Trudio sam se da radim na sebi, da unapređujem svoju igru i to mi je ušlo krv. Manjak društva i nekog socijalnog života praktično me je naterao da se u potpunosti fokusriam na košarku, što je na kraju za mene ispalo dobro. Na koledžu sam ipak naučio i da se malo opustim, vodim nešto rasterećeniji način života, jer je neophodno da se u svemu nađe balans.

A, svojim igrama na Univerzietetu Gonzaga sa 17,5 poena i osam skokova u proeseku, posle samo jedne sezone ,Petrušev je zaslužio da se nađe u probranom društvu takvih asova kao što su Bil Rasel, Džon Stokton, Stiv Neš, Roni Turijaf, Dag Kristi... Svi oni birani su za najbolje igrače konferencije Vest koust (u ovoj konferenciji nalaze se timovi iz saveznih država Vašington, Oregon, Juta i Kalifornija). Ipak, Petrušev je napravio zaokret i rešio da se vrati u Srbiju:

- Prvenstveni razlog je bio činjenica da je Mega postala prava fabrika koja proizvodi igrače za NBA, a najjača liga na svetu je moj cilj i životni san. Način na koji se igra na Gonzagi mislim da mi ne bi omogućilo da iskažem sav svoj napadački asortiman i da ne bih mogao da dođem do nivoa koji sam želeo. Atmosfera je tamo drugačija, igrači nisu na prvom mestu, dok je u Megi sve to usklađeno. Nema sumnje da sam napravio pravi izbor, između ostalog, jer na programu imam jednu utakmicu nedeljno što mi ostavlja prostor za kvalitetan trening. Odmah sam uvideo da mi je to bilo neophodno kako bih dodatno nadgraadio svoju igru - kaže Petrušev i dodaje:

- Za sada sve to ide bolje nego što sam očekivao i uopšte mogao da zamislim. Imam slobodu na terenu, radim sve ono što će mi pomoći da postanem bolji igrač. Imam veliku podršku trenera, koji su zaista izvanredni i moja igra je podignuta na viši nivo. Imam dobru minutažu, u potpunosti sam se pronašao u Meginom sistiemu i sistemu trenera Vlade Jovanovića, koga znam od ranije i sa kojim sam sjajno sarađivao u juniorskoj reprezentaciji sa kojom smo na Evropskom prvenstvu u Slovačkoj osvojili zlato. Odgovara mi postavka igre sa dva visoka igrača u tandemu sa Markom Simonovićem sa kojim se odlično dopunjujem kao i ta Megina igra sa mnogo trčanja i igre u tranziciji. U takvom sistemu mogu da budem produktivan, što brojevi i potvrđuju. Igram sa mnogo samopuzdanja, ne razmišljam o grešakama, fokusiran sam samo na teren, a tada možeš da pružiš ono najbolje.

Dobre igre Petruševa ove sezone nisu promakle selektoru Igoru Kokoškovu, ali mladi centar Mege ipak nije debitovao za senioski nacionalni tim u novembarskim FIBA prozorima:

- Na moju veliku žalost virus korona me je sprečio u tome. Dobio sam negativan test i odradio sve neophodne lekarske preglede kada je ekipa već uveliko bila u Finskoj. Strpljivo čekam drugu šansu, jer dres sa državnim grbom i debi u reprezentaciji je moja velika želja - konstatovao je Petrušev.   

Iz Meginog dresa nedavno je u NBA draftovan 12. igrač, Marko Simonović, a Petrušev je u poslednjem trenutku odustao od drafta:

- Sa mojim agentom i ljudima iz kluba sam procenio da je to najbolja odluka za mene u ovom trenutku. Dobro sam počeo sezonu i jednostavno nigde ne žurim. Imam 20 godina i uz ovakve uslove u Megi mogu da se razvijam i zato sam uveren da oko mog drafta u budućnosti neće biti problema.

Petruševu i drugovima ovog vikenda predstoji veliki ispit - duel sa Partizanom:
- Očekujemo veoma tešku utakmicu, iz više razloga. Oni nisu u sjajnoj situaciji, neočekivano su u devet kola upisali pet poraza. Zato sam siguran da će biti veoma motivisani, a to će podići nivo njihove već čvrste odbrane. Pod imperativom su pobede i to će biti jako dobar test za nas da vidimo gde smo u ovom trenutku i da li možemo da odgovorimo potrebnom agresivnošću na njihovu čvrstinu.  Mislim da je ta čvrstina segment u kome možemo da napredujemo. Oni su veoma kvalitetna i iskusnija ekipa, ali mi ćemo se potruditi da kao i protiv Crvene zvezde pokažemo da sa svima u ligi možemo ravnopravno da se nosimo, a ako nam se ukaže prilika, da pokušamo i da trijumfujemo - zaključio je Petrušev.