SAŠO NIŽE RECKE: Slovenac još ne zna za poraz na klupi Partizana

Nije samo to za pohvalu, već i partije celokupnog tima, kao i pojedinih igrača. Iz zimskog sna se probudila glavna "haubica", Markus Pejdž od čijeg šuta su crno-beli mnogo dobili prošle sezone i igrač koji bi sa pravom, uz Ognjena Jaramaza, trebalo da uzmima najviše lopti po meču.

Filipovski je žicu pronašao i Dangubiću, koji dokazuje da može da igra u kontinuitetu i daje doprinos sa obe strane parketa. Uz povratak Mozlija, dobilo se dodatno "meso" u reketu, a sporazumnim raskidom saradnje sa Angolom i rešavanje kadra na koji se ne računa više.

Daleko od toga da Partizan prikazuje zadivljujuće partije od kojih zastaje dah, ali i laiku je jasno da su stvari bolje nego na početku sezone. Uspeo je slovenački stručnjak da konsoliduje ekipu, vrati joj izgubljeno samopouzdanje i, što je možda i najvažnije, svakom igraču pronađe ulogu u timu.

Deluje da svako dobro zna šta mu je posao, kako napred tako i pozadi. Značajniju minutažu dobija i mladi Uroš Trifunović, čijem potencijalu bi trebalo dati krila, a uz to i Rašon Tomas počinje da igra rezonski. Tamnoputi krilni centar spada u grupu igrača raspoloženja od čijih performansi mnogo zavisi na koju će nogu toj jutra ustati. Zbog toga i ne čudi zašto ga je prošle sezone Andrea Trinkijeri selektivno koristio. Možda bi taj recept trebalo i Filipovski da primeni.

Ono što nipošto ne valja jesu veliki padovi u igri i ispuštanje dvocifrene prednosti, koji se ponavljaju. Više od deset poena prednosti je izgubljeno i protiv nejake Cibone, a i protiv nezgodnog Huventuda i to je definitivno nešto na čemu bi trebalo poraditi. Rutinski privesti utakmicu kraju i dotući protivnika dok je "na konopcima".