ŠTA ČEKA PARTIZAN UKOLIKO ISTUPI IZ ABA LIGE: Crno-beli bi se suočili sa drakonskom kaznom
KAKVE bi bile posledice Partizanovog istupanja iz ABA lige?
FOTO: KK Partizan
Pitanje pokrenuto izjavom predsednika najtrofejnijeg srpskog kluba Ostoje Mijailovića da crno-beli neće igrati u regionalnom takmičenju ako za predsednika bude izabran predstavnik FMP Zoran Tošković, inače tast sina predsednika Crvene zvezde Nebojše Čovića.
Pre svega, trebalo bi znati da ne može da stupi na funkciju predsedavajućeg bez saglasnosti Partizana, koji nije dao punomoć da se FMP upiše u sudski registar kao suvlasnik lige. Ako ostavimo po strani tu činjenicu i hipotetički sagledamo efekte eventualne Partizanove odluke da ne igra u ABA ligi, ispostaviće se da bi time najviše izgubio klub iz Humske.
Najpre treba razdvojiti dve stvari - istupanje iz ABA lige j.t.d. kao privrednog subjekta i istupanje iz takmičenja u organizaciji tog društva.
U slučaju napuštanja takmičenja u ovom trenutku, dosadašnje utakmice crno-belih bile bi registrovane rezultatom 20:0 u korist njihovih protivnika, a sezona bi se nastavila sa 13 klubova. Dalje, kada tim ne dođe na dva meča propozicije predviđaju zabranu igranja u trajanju od tri do pet godina, zavisno od odluke disciplinskog sudije. Ukoliko bi Partizan po isteku zabrane želeo da se vrati u prvo regionalno takmičenje, morao bi da sledi propisanu hijerarhiju - plasman u ABA 2 ligu preko KLS, potom iz ABA 2 u ABA 1.
Tim potezom bi sebi zatvorio vrata Evroliginih takmičenja. Plasman u Evrokup ostvaruje se isključivo preko ABA lige, u Evroligu takođe putem "vajld karda" za koju prioritet ima šampion regionalnog takmičenja. Partizan bi potencijalnim osvajanjem ovogodišnjeg Evrokupa izborio učešće u Evroligi naredne sezone, ali bi potom imao prohodnost isključivo ka FIBA klupskim takmičenjima.
MENADžMENT UMESTO PREDSEDNIŠTVA
KAO rešenje za izlazak iz pat-pozicije predsednik Partizana Ostoja Mijailović naveo je transformaciju ABA lige u DOO (društvo sa ograničenom odgovornošću), što su klubovi već podržali u formi predloga iznetog na jednom od sastanaka.
Time bi ligom upravljao menadžment, kao što je to slučaj sa strukturom Evrolige, dok bi klubovi kao vlasnici i dalje odlučivali o strateškim pitanjima, kao što su proširenje lige, propozicije... Oni bi postavljali menadžment, čiji bi rad kontrolisao Nadzorni odbor.
Naravno, ABA liga bi ostala bez velikog imena koje predstavlja magnet za publiku i bez tima koji je najviše puta dizao šampionski pehar. U poslovnom delu ne i bez nekih sponzorskih ugovora, jer klubovi nisu njihov garant. Na duže staze može se govoriti o smanjenom interesovanju sponzora kada takmičenju nedostaju klubovi koji generišu tako veliku navijačku populaciju.
Ukoliko bi istupili iz ABA lige kao privrednog društva, crno-beli bi ostali bez mogućnosti da utiču na odluke koje većinom glasova donose klubovi suvlasnici. Time i bez mogućnosti da, kao što je trenutno slučaj, blokiraju izbor predsednika lige.
Na osnovu vaganja dobijenog i izgubljenog, jasno je da nije realno da Partizan donese odluku o napuštanju ABA lige u bilo kojoj od dve varijante.