KOKOŠKOV ZA “NOVOSTI”: Tajna uspeha srpskih trenera je u hrabrosti

Uspešni strateg pričao je o odluci da se vrati na Stari kontinent, "nasleđu" Željka Obradovića, reprezentaciji...

Da li je, posle 20 godina u SAD, bilo teško vratiti se u Evropu?

- Iako može da izgleda čudno - nije. Ja sam profesionalac, trenerski posao me je pre dve decenije odveo u Ameriku, a sada me je vratio. Jedini problem je što je porodica ostala u Finiksu, ali kao i uvek imam punu podršku članova familije. Ja se radujem da će moja deca, koja su rođena u Americi, imati priliku da jedan deo svog života provedu u Evropi. Bez obzira na to što će njihova budućnost verovatno biti povratak u Ameriku. Ovde će upoznati jednu novu kulturu, novi način života, jedan kosmopolitski grad kao što je Istanbul, i koji je potpuno drugačiji od Finiksa, gde su rođeni.

Zašto Fenerbahče?

- Zato što su me zvali, ponudili projekt koji mi se dopao. I pošto u životu volim izazove, prihvatio sam ponudu. Mislim da sam na pravom mestu.

Koliko će biti teško naslediti Željka Obradovića? Svesni ste da će biti poređenja sa njim. Ima li pritiska zbog toga?

- To o pritisku i poređenju ne spada u moj način razmišljanja. Time se bave novinari i navijači. Moj posao je na dnevnoj bazi, bez mnogo gledanja u prošlost. Što se Obradovića tiče, on je pre svega moj prijatelj i naravno da smo se mnogo puta čuli. Ovde je ostavio veliki trag za sedam godina. Klub, zahvaljujući i njemu, funkcioniše vrlo organizovano i zasad sam veoma zadovoljan onim što sam video.

A tim?

- Ostala su šestorica igrača, šestorica su došla. Još je rano za ocene, tek smo počeli da radimo i igramo. Jasno je da će se koncept bazirati na onim najiskusnijim poput De Koloa, Veselog, Vestermana, Mahmutoglua.

Šta se očekuje od vas?

- Klub je bio vrlo korektan, nisu postavili titule kao imperativ. Ja ću biti zadovoljan ako budemo igrali lepu košarku, na zadovoljstvo armije naših navijača. Klub renomea Fenerbahčea uvek mora da ima najveće ambicije, što je sasvim legitimno i normalno. Uskoro ćemo igrati na turniru u Antaliji na kome će učestvovati i Crvena zvezda. Odigraćemo desetak pripremnih utakmica posle kojih ću imati jasniju sliku o timu i pojedincima. Ja ne volim da dajem velika obećanja, nisam ih dao ni po dolasku u Istanbul. Ono što sam mogao da obećam jeste pošten, veliki rad. Dogovorili smo višegodišnju saradnju, nadam se da će rezultati ispratiti želje.

Koliko vašim povratkom u Evropu dobija naša reprezentacija?

- Tačno je da ću biti bliže i da ću kroz utakmice Evrolige i Evrokupa moći direktno da pratim igre kandidata za reprezentaciju, ali to sam radio i dok sam bio u SAD. Moderna tehnologija je takva da sve može da se vidi i isprati.

Trebalo je da letos okupite reprezentativce?

- Moji saradnici i ja planirali smo okupljanje letos na Kopaoniku i velika je šteta što zbog virusa korona to nije bilo moguće. Otpao je i kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre. Sad traje neizvesnost da li će Olimpijskih igara uopšte biti iduće godine. To pogađa ne samo košarkaše nego brojne sportiste iz drugih disciplina. Trebalo je da se na Kopaoniku radi ne samo na kontinuitetu, nego i na negovanju kulta reprezentacije. Trebalo je da to bude mogućnost da se igrači druže posle četiri-pet meseci sedenja, najčešće u nekom kućnom ambijentu, jer nisu bili u mogućnosti da se bave košarkom. Zamišljeno je bilo da se ti igrači vrate u igrački pogon, i da se polako pripremaju za svoje sezone. Ideja je bila sjajna, odziv je bio sjajan ali, nažalost, veče pre samog okupljanja morali smo sve da otkažemo iz objektivnih razloga. Zbog epidemiološkog rizika. Ipak, mene lično raduje činjenica da je odziv igrača bio apsolutan.

Koliko pratite mlađe igraće poput Trifunovića, Petruševa, Pokuševskog, Vukčevića i Nakića ako se odluče da igraju za Srbiju ?

- Saradnici i ja sve pratimo, moja najveća briga je da nam neko ne promakne. Trifunović je već debitovao u A timu, debitovao bi i Petrušev da je mogao da dođe za februarske "prozore", sada je u Megi, imaće veliku minutažu što je dobro. Pratimo i ostale koje ste pomenuli, kao i druge, ali neki od njih treba da se izjasne da li žele da igraju za Srbiju.

Talenata ima?

- Uvek ih je bilo, nekad više nekad manje. Samo ih treba pronaći i negovati. Ja uvek podvlačim da je jedan od razloga zašto su stara jugoslovenska, i stara srpska košarka bile uspešne leži u hrabrosti trenera da prepoznaju igrače koji dolaze i da im daju šansu, da ih čekaju i da istrpe njihove greške u periodu sazrevanja. Naši najbolji treneri uvek su bili spremni da izgube neke utakmice da bi jednog dana osvojili prvenstvo, ili neku medalju. Ta vizija je bilo nešto što je bilo ogroman kvalitet naših trenera. Ja verujem u mlade igrače, to nije tajna. Kao selektor nacionalnog tima samo treba da prepoznam ono šta se dešava, a kredit uvek ide igračima.