MEĐU SRBIMA MI JE NAJLEPŠE: U poslednjem intervjuu je Odžo postao miljenik ne samo zvezdaša - već CELE NACIJE

Svi stranci koji igraju u Crvenoj zvezdi odlučili su da na početku pandemije virusa korona i vanrednog stanja odu iz Srbije. Svi, osim jednog - Majkl Odžo je tada ostao u Beogradu. Za vreme karantina, stameni centar, baš kao i njegovi saigrači, nije išao nigde, bio je disciplinovan i kako nije imao puno izbora kako bi prekratio vreme, pa je odlučio da najviše vremena provede spavajući.

Kada se karantin konačno završio, a igrači aktuelnog šampiona ABA lige i Srbije dobili poziv od kluba da se konačno vrate treninzima - koji su isprva bili improvizovani na otvorenim terenima na Malom Kalemegdanu - Odžo je jedva dočekao da se vrati vežbanju.

Za života večito šaljiv i nasmejan, bio je Odžo i tada.

- Nije mi nedostajao trening - kazao je kroz osmeh.

Potom je nastavio:

- Šalim se, jeste. Kada kažem trening, mislim rutina. To je naš posao, moram da budem odgovaran i to volim. Volim sve što ide uz košarku, odlasci u salu na trening, pripremanje za mečeve... I takmičenje kao rezultat svega toga.

Na pitanje zbog čega je odlučio da ipak ostane u Srbiji tokom najkritičnijeg perioda borbe sa virusom korona i u doba kada su prekinuta takmičenja u Evroligi i ABA ligi bila suspendovana, odgovorio je tada opet šaljivo:

- Zato što mi se sviđaju ćevapi.

Bio je dežurni šaljivdžija u crveno-belom taboru, ali je znao i da uozbilji situaciju:

- Mislio sam da ću ostati sedmicu ili dve, maksimalno tri. Smatrao sam da će biti dovoljno da se izborimo sa virusom korona i vratimo treningu, pa nisam mislio da treba da odlazim. Da sam otišao, trebalo je u povratku da budem u izolaciji. Mislio sam da će sve ovo trajati kraće, a kada je prošao taj period od tri nedelje, već je bilo kasno. Morao sam da ostanem u Beogradu.

Glavni grad Srbije je njemu predstavljao drugu kuću i nije mu bilo teško da tu bude "zatočen". Objasnio je kako je provodio vreme tokom policijskog časa koji je bio gotovo konstantan.

- Činjenica da sam živ činila me je blagoslovenim. Pratio sam vesti na dnevnom nivou kako bih ostao u toku šta se dešava sa virusom korona ovde u Srbiji. Čuo sam se sa porodicom u Nigeriji i zaista sam puno spavao. Igrao dosta video-igrica, gledao filmove. Počeo sam ponovo da čitam, imao sam dosta vremena za to.

Pored košarke, strast mu je bilo kuvanje.

- Uživam u kuvanju, to radim već dugo, još od koledža. Imam kod kuće afričku hranu i znam da pripremim pojedine, proste za pripremu, srpske obroke. Recimo, pastu ili piletinu sa pavlakom. Dosta kuvam, uživam u tome, a kada želim da jedem nešto drugačije, poručim preko neke od platformi za donošenje hrane na kućnu adresu.

Obožavao je srpsku kuhinju i lako se uklopio u Beograd i njegovo južno predgrađe - Železnik.

- Imam nekoliko omiljenih jela. Toliko volim srpsku hranu da mi je teško da se odlučim samo za jedan specijalitet! Ne želim da odvojim jedno jelo, ali ako već moram onda ću vam reći da obožavam Karađorđevu šniclu, sarmu... Ćevapi! Ćevape obožavam iako nisu dobri za sportiste, ali volim tu tradicionalnu hranu.

Nije postojao intervju ili neki neobavezan razgovor sa centrom rođenim u Laosu u Nigeriji, a da on ne bi pomenuo da mu je Beograd jedan od omiljenih gradova, ali... Govoreći o tome gde najviše voli da provodi vreme dok je u Srbiji, iznenadio nas je tada odgovorom, i to na čistom srpskom.

- Železnik je moje najdraže mesto u Beogradu. U stvari, Železnik je najbolje mesto u Jugoslaviji!

Kada su mu novinari priznali da nas je iznenadio odgovorom, on je nastavio na srpsko. Voleo je ljude ovde i celu okolinu.

- Ljudi su mi stalno postavljali ovo pitanje dok sam igrao u FMP-u, pa sam živeo u Železniku. Stvarno mi je to mesto ostalo u dobrom sećanju. Ja i sada često idem tamo.

Obožavali su ga saigrači, a on ih nikada nije odvajao.

- Nemam omiljenog, zato što svi moji saigrači imaju različite karaktere. Neki su šaljivdžije, neki vrlo ozbiljni. Drugačije se ponašaju, drugačijeg raspoloženja i imam dobar odnos sa svima. Zaista se super družimo, atmosfera je uvek dobra.

BLIC