"STANJE JE ALARMANTNO!" Nebojša Čović o truležu srpske košarke - bez dlake na jeziku: Da se ne lažemo...

Tekst je objavila "Politika", a potom i internet sajt KSS-a. Prenosimo ga u celosti:

"Sazonova 83. Kuća košarke. Sve je u znaku trofeja i medalja koje su decenijama unazad osvajani na velikim i onim drugim međunarodnim takmičenjima. Spolja sjaj, a kada dobro zagrebete, ispod tog sjaja nailazi se na brojne probleme i trulež, koji odavno nagriza srpsku košarku i vodi je ka putu bez povratka.

Da se ne lažemo...

Paradoks ili ne, medalje prethodnih godina služile su da prikriju i maskiraju brojne probleme i nerad, koji ozbiljno prete našoj košarci.

Da se ne lažemo i zajedno pogledamo istini u oči – stanje koje smo kao novo rukovodstvo KSS zatekli je alaramantno. O finansijskim problemima i lošem poslovanju već se govori i tek će biti prilike da se priča.

O drugim stvarima, a koje su od krucijalnog značaja za vraćanja srpske košarke na pravi put se dugo ćutalo. A činjenice su vapile da se iznesu i ukažu da je nešto trulo u sistemu, tačnije u onome što je od njega ostalo, a to je gotovo ništa.

Sistema - nema

Podatak da od 2015. godine pa sve do danas, ne samo što nismo osvojili ni jednu medalju kada su u pitanju U19 i U20 selekcije, već nismo bili ni blizu tog rezultata, mnogo govori o realnom stanju u srpskoj košarci.

Zašto? Zato što ove selekcije zahtevaju sistem, jer ovaj prelazni period iz juniora u seniore, odnosno iz selekcija koje se oslanjaju na suvi talenat (U15 – U18) u selekcije koje stvaraju vrhunske seniorske igrače, zahtevaju sistem i organizaciju.

A njega nema. Naši najbolji talenti nemaju adekvatan sistem takmičenja, a ne pomaže ni Registracioni pravilnik koji je upitan, čime je mogućnost oblikovanja talenta u kvalitet smanjena. Ovaj podatak jasno ukazuje na rad u klubovima, kao i na sistem takmičenja.

Vratiti se srpskoj reprezentativnoj košarci, ali ne pojedinačno

Sakrivanje iza odličja talenata i seniora ne sme i neće biti način funkcionisanja ovog rukovodstva KSS. Ako želimo dobro košarci, moramo se vratiti srpskoj reprezentativnoj košarci ali ne pojedinačno, već svi zajedno i voditi se isključivo interesima nacionalne košarke, a ne ličnim.

KSS u ovom sastavu gleda i gledaće isključivo kolektivni interes srpske košarke.

Konstantno slušamo priče o uspesima naših košarkaša u NBA, a moram priznati da nisam video da se govori o onima koji nisu uspeli u tom takmičenju. A njih je mnogo, mnogo više od 16.  Da ne nabrajam poimenično.

Proizvoljno nabacani podaci ništa ne znače

Kada smo već kod NBA, prvo pitanje koje treba postaviti jeste šta suštinski znači broj draftovanih igrača u odnosu na broj igrača koji stvarno igraju NBA ili imaju neku značajniju ulogu u američkoj klupskoj košarci.

Činjenice su jasne – od 16 igrača koji se pominju kao draftovani, pokazatelji su sledeći: samo pet igrača igra NBA ligu. Više njih ima nekakvu ulogu, češće u G ligi, nego u NBA ekipama ili je jako kratko imalo ulogu u nekom od klubova u NBA. Čak sedam igrača od pomenutih 16 koji su draftovani je van Amerike, a pet nikada nije igralo NBA.

Reći će, samo proizvoljno nabacani podaci koji ništa ne znače. Naprotiv, ovo su činjenice koje mnogo govore o radu na kolektivnom interesu naše košarke i radu u svrhu ličnih interesa.

Da bi bilo jasnije, biću konkretniji. U periodu do 2003. godine NBA je igralo ukupno 17 igrača iz Srbije. Od 2003. do danas u Americi je igralo 19 igrača od kojih je sedam aktivno (Jokić, Bogdanović, Jović, Micić, Vukčević, Topić, Đurišić).

Tu je ključni pokazatelj, jer brojke nikada ne lažu. A one nedvosmislenu ukazuju na to da je i pre ABA lige broj igrača iz Srbije u NBA bio veliki, sa imenima kao što su Divac (16 sezona), Stojaković (13 sezona), Radmanović (12), Pavlović, Miličić (10), Krstić, Bjelica, Jarić (7), Rebrača (6). Od svih ostalih igrača do danas samo Jokić (9 sezona), Bogdanović (7) i Marjanović (9) imaju više od dve provedene sezone u NBA.

Postojanje ABA lige održavaju isključivo srpski timovi

I dolazimo na kraju do regionalnog takmičenja, koje sve manje daje, a sve više uzima srpskoj košarci i njenom nacionalnom interesu. ABA liga je u jednom periodu, dok je bila kompetitivna dala doprinos u razvoju naše košarke i ne treba umanjivati njen značaj. Međutim, u poslednjih nekoliko sezona evidentno je da kvalitet regionalnog takmičenja drastično opada i da svrhu i postojanje ABA lige održavaju isključivo srpski timovi.

Sve glasnije se priča da će ABA liga ukinuti nacionalni ključ, što znači da veći broj srpskih klubova može učestvovati u perspektivi. Zar nije logično postaviti pitanje zašto bi mi po svaku cenu održavali status te lige, kada ti isti klubovi, sa jačim aktiviranjem centara poput Kraljeva, Valjeva, Vršca, Kragujevca, Zlatibora, Leskovca i drugih, mogu formirati profesionalnu Košarkašku ligu Srbije i jačati i razvijati sopstvene resurse.

Ako se zna da je najveći sponzor ABA lige iz Srbije, od nacionalnog značaja bilo bi preusmeriti ta sredstva na profesionalnu srpsku ligu. Jačanje domaćih klubova iz manjih centara i dolazak Crvene zvezde i Partizana će sigurno puniti dvorane u Srbiji, povećati interes svih, između ostalog i potencijalnih sponzora.

Jedino ABA liga dozvoljava neograničen broj stranaca

Koliko je našoj javnosti poznato da je trenutno u Evropi  jedino ABA liga ta koja nema ograničenja kada je u pitanu broj stranih igrača?! Ne govori li nam to mnogo o navodnoj dobrobiti ovog takmičenja po srpsku nacionalnu košarku?

U najvećem broju liga u Evropi, ograničenje je šest stranaca, što je moguće sprovesti i u potencijalnoj srpskoj ligi, ali sa manjim brojem stranaca.

Istina je da i drugi timovi Evrolige imaju u sastavima veći broj stranaca od šest, ali za utakmice domaćeg prvenstva se uvek drže ograničenja i to isključivo zbog nacionalnog interesa košarke i razvoja domaćih igrača. Oni imaju jasan plan i strategiju razvoja domaćih igrača propisanih od strane nacionalnih Saveza kojih se moraju pridržavati, pa zvali se i Real Madrid.

ABA liga ne daje prohodnost ka Evroligi, iako rukovodstvo to tako predstavlja

Činjenica je da je popularnost i interes za košarku u Srbiji na najvećem nivou ali je za to pre svega zaslužna reprezentacija sa poslednjim uspesima i učešće Partizana i Crvene Zvezde u Evroligi. Ne regionalna liga. De fakto – ABA liga ne daje prohodnost ka Evroligi, iako to rukovodstvo ove lige pokušava predstaviti drugačije. Oba naša tima platila su po milion evra da se nađu u elitnom klupskom takmičenju.

Dokle ćemo nasedati na priče onih koji se vode parolom – da ABA liga večno traje, a da KLS bude nečija školica košarke? Krajnje je vreme da naše, domaće, srpsko, stavimo ispred ličnog, regionalnog, sitnog pojedinačnog interesa.

Uradili su to Litvanci, kada su istupili iz VTB lige. Ma koliko se uzimali kao reper za loš primer, činjenice ipak govore suprotno.

U sastavu Žalgirisa ima devet litvanskih igrača od kojih je osam poteklo iz nacionalne lige. I internacionalci koji igraju u Evroligi npr (Grigonis, Motiejunas, Gidraitis, Jokubaitis, Sedekerskis) su proizvod litvanske lige. Litvanska država broji 2,8mil stanovnika, i imaju malu nacionalnu ligu od deset klubova, ali veoma profesionalno organizovanu, sa standardima u vezi budžeta,dvorana, licenciranja. Pokriveni su TV pravima, a dvorane su na svim utakmicama ispunjene do poslednjeg mesta. Imaju nagradni fond od 750.000 evra, koje liga proporcionalno daje svim timovima, za svaku pobedu i plasman. Imaju deset timova, a čak šest igraju međunarodna takmičenja (FIBA Lige pampiona, FIBA Kupa, Evrolige i Evrokupa).

Navodi da je zbog svoje nacionalne lige litvanska reprezentacija bez rezultata u poslednjih sedam, osam godina nisu u stvarnoj relaciji, jer je i srpska reprezentacija imala dva perioda apstinencije bez medalja, od 2003-2009. (srebro na EP) i nakon toga sve do 2014. (srebro SP). A klubovi su igrali ABA ligu. Činjenično, priča o lošem litvanskom scenariju ne pije vodu.

Medveđe usluge

Zato moramo da se pokrenemo što pre. Partizan i Crvena Zvezda, kao stubovi nosioci srpske košarke, zajedno sa KSS, moraju naći način da kroz pregovore, pre svega sa Evroligom, obezbede status ili prohodnost klubova (privremenim licencama ili statusom suvlasnika) ka ovom takmičenju, ali se takođe mora razgovarati i o učešću drugih srpskih ekipa u međunarodnim takmičenjima, kako u Evrokupu, tako i takmičenjima pod okriljem FIBA.

Bez učešća većeg broja timova iz Srbije u međunarodnim takmičenjima, u kojima mogu igrati zapažene uloge, teško je razvijati igrače i trenere i razvijati sistem koji će u budućnosti dati odgovarajuće rezultate na duže staze. Oni ekspres rezultati, incidenti, vratiću se na početak priče, samo nam čine medveđu uslugu.

Mislimo već danas šta ćemo nakon Los Anđelesa. Sutra već može biti kasno", istakao je Nebojša Čović, predsednik Košarkaškog saveza Srbije.