"TO JE BIO POČETAK MOG KRAJA!" Predrag Danilović otvorio dušu kao nikada pre

Oni su bili na Alipašinom polju u Sarajevu. 

- Značilo mi je to u košarci. Alipašino polje, C faza, nije baš bila na nekom glasu da je kao centar Sarajeva. Morao si da budeš mangup, da se boriš za vlastite neke stvari. Da se boriš za basket, da dođeš do prilike da igraš. Sigurno da mi je pomoglo. Nije bilo lako preći iz C faze u B fazu da se pređe tamo gde je dvorana, gde se igra. To je drugačije Sarajevo. Ljudi koji su tada bili tamo znaju da je to bio najomiljeniji grad u staroj Jugoslaviji. Ogromne stvari su se tu dešavale, sport, muzika... Bosna je prva osvojila Kup šampiona 1979. godine, ja sam nešto kasnije. Nisam živeo na ulici, ali ta ulica je bila tamo gde provodiš vreme, gde igraš košarku, fudbal, odbojku... Fudbal je bio prvi sport, svi smo ga igrali. Nisam ga trenirao, ali smo ga igrali na parkingu, na poljani... Znam tačno gde. Jakne su bile stative. Bilo je lepo detinjstvo u Sarajevu, ali me sigurno oblikovalo, moj karakter u jednom delu, ti neki momenti, to neko mangupsko ponašanje mi je pomoglo da se snađem posle kada sam igrao. Mesto gde sam živeo me je oblikovalo i u Trebinju je drugi deo. Za mene je ono Sarajevo bilo najlepše, za neke je sada drugo lepše, ali to je jer nisu znali za ono Sarajevo. Samo ne dam da mi svaka šuša priđe i da to prođe nekažnjeno. Posle naučiš da ne konstatuješ te ljude, zle ljude - objasnio je Danilović.

Zanimalo je Edina da li čovek može biti isti i na parketu, i u životu. 

- Ja mislim da ne može. Onaj ko poznaje dobro košarku i psihologiju, ta osoba će da ti kaže kada te pogleda tri minuta ovako na terenu i van terena, reći će ti kako jeste. Poznato je da koliko su ljudi veliki na malim delima toliko ljudi padaju na malim stvarima. U momentu kada neko odreaguje, možeš da proceniš karakter. Ima dosta naroda, ali je malo ljudi. To što narod misli da si ti nadobudan, ne daš na sebe na terenu, oni to prebace na privatno, maltene kriminalac. Ti si kriminalac. Ne, ja sam sportista. To što ja biram svoje društvo, to je moja stvar. Ja ne kažem da je to najispravnije, ali ja kažem da to tako treba.

Potom je prokomentarisao uticaj Duška Vujoševića na njegovu karijeru. 

- Dule je meni menjao šut. Šutirao sam po sedam-osam sati kako bih ubacio 1.000 šuteva na Kalemegdanu. Odem na Kalemegdan u 6 ujutru i to je trajalo po pola dana. Menjao mi je šut, nisam mogao da pogodim ništa, ali to je tako. U tom periodu mi je to usadilo jednu stvar, a to je da moram da budem fizički spreman i da dobro treniram da bi igrao utakmicu. Ako može da se prođe sa dva-tri slaba treninga, pa odigraš dobru utakmicu u inostranstvu. U NBA i Italiji sam uvek na treningu, posle treninga ubacivao 300 do 500 šuteva. To mi je davalo sigurnost. Iz treninga sam crpio to. Morao sam da budem najbolji na treningu da bih bio najbolji na utakmicu. Prirodno sam imao puno kondicije, ali se i prirodno nadogradilo to - rekao je Danilović. 

Tek 1992. godine, u finalu Kupa šampiona sa Huventudom, Danilović je konačno bio svestan sebe.

- Nama je Sale Đorđević svima promenio život sa onom trojkom. Na bolje! Otići kao prvak Evrope i MVP je jedna stvar, a otići kao neko ko je izgubio finale je druga stvar. Ne bih ni ja bio MVP da nismo pobedili - završio je Predrag Danilović. 

Govorio je i o svom povratku u Virtus 1997. Etore Mesina je bio u glavnoj ulozi.

- Saša, doveli su mene, ti se vraćaš iz NBA, potpisuješ ugovor koji si potpisao i ja kažem predsedniku: 'Pa šta ja sad njemu da kažem?'" Ali ja sam uvek gledao, trener je, tako sam vaspitan, ako ti kaže u ćošak, ideš u ćošak. Znaš kako, igrači su k***e. I ja sam bio k***a, bio sam igrač. Ako vidiš, ako osetiš da možeš, ti ćeš da burgijaš do kraja. Taj ugovor, dolaziš iz NBA šta da ti kažem. Ja ga gledam, kažem: Čoveče božji... Dogovorio sam se bio da potpišem ugovor, a nešto su krenuli da pregovaraju da se da 100-200.000 manje... To ti Bolonja čuje, istovare se i hvala i doviđenja. Posle je meni Indijana davala desetine miliona dolara, ali ja sam dao reč. Na salveti sam bio potpisao taj ugovor sa Bolonjom. Tu je bio početak mog kraja.

Govorio je i o NBA pikanterijama bivši predsednik KSS.

- Ja sam bio draftovan 1992. od Golden Stejta, ali nisam hteo pravo u NBA da idem nego u Evropu. Rekao sam sebi, nisam još spreman za NBA, pogotovo tadašnji NBA. Ja ću prvo da odem u Evropu, da se finansijski obezbedim, dobijem na masi, iskustva i onda ću u NBA. Te godine smo Alonzo Morning, Den Majerke, Peni Hardavej, svi smo zajedno došli. Tada je počeo da se pravi ovaj današnji Majami. Mi smo igrali finale konferencije, ali tu je bio tata, čika Majkl - zaključio je Predrag Danilović. 

Bonus video: Crno-bela simfonija - predstavljanje igrača KK Partizan