TEMA "NOVOSTI": Da li je posle 23 godine od nastanka ABA lige došlo vreme za fajront u jadranskoj krčmi

Pandorinu kutiju otvorio je selektor Srbije Svetislav Pešić u razgovoru za „Novosti“ nekoliko meseci pre Mundobasketa 2023. u Manili. Tada je uperio reflektor ka Košarkaškoj ligi Srbije, koja predugo životari u senkama prepuštena entuzijazmu pojedinaca, posebno otkad je 2011. napustila okrilje KSS i prešla u posed klubova.

- Stalno se postavlja pitanje da li nam je potrebna ABA liga, a vrlo retko zašto naši klubovi ne igraju u najkvalitetnijoj ligi Srbije. Postalo je sasvim normalno da Mega, FMP i Borac ne igraju u srpskoj ligi, da ne govorimo o Partizanu i Zvezdi. Sa trenerskog aspekta, košarka u Srbiji stoji na četiri stuba: selekcija igrača, metodika treninga, pravila igre i sistem takmičenja. Ako je sistem takmičenja upitan, kao što kod nas jeste, onda sve pada u vodu - pokrenuo je temu Pešić, ubrzo potom i inicijativu za oživljavanje profesionalne lige Srbije.

Ako opipate puls ovdašnjih zaljubljenika u košarku, preovlađuje stav naši predstavnici u ABA ligi ne bi trebalo da razmišljaju o povratku u domaću ligu. I, odista, u ovakvu kakva jeste nema povratka. Devastirali su je upravo srpski klubovi, dosledno joj oduzimajući novac, poštovanje i reputaciju koju je nekad imala. To je verovatno jedino u čemu su nosioci sporta u svakoj zemlji dosledni. Zaboravlja se da je Hemofarm 2005. igrao u polufinalu ULEB kupa/Evrokupa kao produkt sistema srpske, a ne ABA lige. Taj rezultat danas je mislena imenica za bilo koji klub s prostora bivše Jugoslavije, izuzev beogradskih „večitih“ koji su na evroligaškom nivou.

- Imamo nikad veću popularnost košarke, ne samo zbog 20.000 ljudi na utakmicama Partizana i Zvezde, već i zbog reprezentacije i naših igrača koji godinama prave fantastične rezultate u inostranim klubovima ili u NBA. Kako to sada iskoristiti i pretočiti u kvalitet? Mora da postoji profesionalna liga, jedinstvena, u kojoj igraju svi klubovi, pa i Zvezda i Partizan. Za to postoje apsolutno svi uslovi, pre svega sportski - ulazi Pešić u razradu svoje teze.

Nameće se pitanje imamo li novca za profesionalnu ligu. Ako ga imamo za ABA ligu, koja se dugi niz godina finansira izvorima iz Srbije, bilo bi ga i za domaću. Radi se o sumi nezamislivoj za uboge KLS klubove, koji bi u razumnom roku mogli da stanu na noge i obrišu prašinu sa nekadašnjih vitalnih košarkaških centara širom zemlje.

- Državni projetak je reprezentacija i nacionalna liga, ne samo košarkaška. To je ono što će država sigurno i u budućem periodu da podržava. Da li i u materijalnom smislu? Pa i tako. Koliko? Ja to ne znam. Imamo sve uslove da pravimo svoju ligu, kao što je to uradila Litvanija izlaskom iz VTB lige daleko pre rata u Ukrajini. Formirala je ligu, zajednica gradova je to podržala, pomagala. Iz te lige pet ili šest klubova svake godine igra internacionalna takmičenja - navodio je Pešić primer najkošarkaškije zemlje u Evropi.

Dolazimo do pitanja prohodnosti iz domaće lige u evropska takmičenja, što je godinama bila argumentacija u prilog održivosti ABA lige. Više nije. Rukovodeći duo Evrolige, predsednik Dejan Bodiroga i direktor Paulijus Motiejunas, više puta je stavio do znanja da plasman u nacionalnim ligama nema uticaja na učešće u elitnom takmičenju. Ko misli da bi Budućnost ili Cedevita Olimpija kao šampioni ABA lige igrali u Evroligi, ostao je zaglavljen u prošlom vremenu. Zvezda i Partizan su na dobrom putu da dobiju licence, za početak trogodišnje, i trenutno u tome nemaju nikakvu regionalnu konkurenciju. Imajući u vidu stanje nekadašnjih velikana, Cibone, Splita i Olimpije koja visi o koncu dobre volje jednog hrvatskog biznismena, neće je imati ni u doglednoj budućnosti.

- Za nas je najvažnije kako da dođemo do licence - rekao je Nebojša Čović pre nego što je napustio predsedničku funkciju u Zvezdi kako bi zauzeo istu u KSS. - ABA liga nas ne vodi nigde. Vodi nas da moramo da platimo po 1.000.000 evra za učešće. Biće organizacionih promena u Evroligi, budućnost ABA lige je izvesna ako vodi u Evropu. U suprotnom, vredi pokušati sa profesionalnom košarkaškom ligom. Srbija je imala koristi od ABA lige, mnogi igrači su se razvili kroz to takmičenje. Možemo za dva meseca da napravimo profesionalnu košarkašku ligu, ali ligu koja ima finansijski fer-plej.

ABA liga je nastala kao privatni projekat šest fizičkih lica i njihove kompanije „Sidro“. Ako je neko zaboravio čuvene „sidraše“, to su Roman Lisac, Zmago Sagadin, Radovan Lorbek, Josip Bilić, Danko Radić i Božo Miličević. Vešto su iskoristili razdor u evropskoj klupskoj košarci i novom produktu, Evroligi u vlasništvu klubova nezadovoljnih novcem koji su dobijali pod kapom FIBA, prodali priču o obnovljenom košarkaškom prostoru Jugoslavije. U tom trenutku fragilnoj Evroligi dobro je došao partner sa prostora velike tradicije.

U inauguralnoj sezoni nije bilo srpskih klubova, u drugoj je led probila Zvezda. I sama na klimavim nogama u to vreme, tražila je način da se stabilizuje i otvori sebi vrata ka Evropi. Prethodno je ponuđeno da tri naša kluba uđu u ABA ligu, ali je to odbila petorka u kojoj su, osim Zvezde, bili Partizan, Budućnost, Hemofarm i FMP. Svih pet ili nijedan, glasio je odgovor na ponudu. U sezoni 2004/2005. Zvezdi su se pridružili i ostali, neki ne baš svojevoljno. Pamti se poseta tadašnjeg prvog čoveka Evrolige Đordija Bertomeua našem Savezu, odnosno ultimatum predstavljen kao prijateljsko ubeđivanje da je u najboljem interesu naših klubova da igraju u ABA ligi. Otpor je slomljen i srpska liga je svoje mesto u Evroligi unela u privatno preduzeće „Sidro“.

- Neću se složiti sa ljudima koji ne žele da ABA liga postoji - rekao je nedavno proslavljeni košarkaški trener Božidar Maljković sa pozicije predsednika Olimpijskog komiteta Srbije. - Nebojša Čović jako dobro zna kada sam doveo Bertomeua u Savez. Smatram da mi bez ABA lige ne možemo. Voleo bih da se napravi Liga Srbije, ali da se potpišu oni koji to urade. Da znamo koga ćemo jednog dana da kritikujemo, ili da hvalimo. Imam i jedno pitanje - gde je sedište ABA lige? Nije u Beogradu. Lepi Zagreb grad. Zašto nije u Beogradu? Koliko ligaša imamo ovde? Možemo li naći novog Šapera, koga su se svi plašili? Zamolio me je Boša Tanjević da vam prenesem da je ovo i njegov stav.

Srpska liga bila je žrtva ultimatuma da klubovi neće videti Evropu ako ne zapevaju jadransku pesmu. Nije bilo debate da li je dugoročno dobra za srpsku košarku, za razvoj igrača o čemu godinama ispredaju priče zagovornici ABA lige. Ne naročito utemeljene priče.

Nema dileme da je ABA liga iznedrila brojne vrhunske igrače, ali je to činila i pređašnja srpsko-crnogorska JUBA liga. Ako zaronite dublje u ne tako daleko prošlost, u mnogo većem obimu i kvalitetu. Igor Rakočević, Marko Jarić, Miroslav Berić, Predrag Drobnjak, Vladimir Radmanović, Miloš Vujanić, Željko Rebrača, Dejan Koturović, Dejan Milojević, Nikola Peković, Nenad Krstić, pa i Miloš Teodosić i Novica Veličković, koji nijsu proizvodi „made in ABA”, već igrači formirani u sistemu domaćeg takmičenja. Nikola Jokić je cvet iznikao van uređene bašte i nema dodirnih tačaka sa ABA sistemom, Luka Dončić još manje.

- Jadranska liga mora i treba da postoji, mi nemamo ni kvantitet ni kvalitet da sami napravimo takvo prvenstvo - smatra naš legendarni reprezentativac Žarko Paspalj, koji se igrački razvijao u jugoslovenskoj ligi, u to vreme za koplje iznad svih u Evropi. - Postoji prva i druga ABA liga, što daje mogućnost i manjim klubovima da se takmiče na višem nivou. Postoji već 23 godine i nastala je u vremenima u kojima su odnosi između zemalja učesnica bili mnogo zategnutiji nego sada.

Fakat je da nemamo kvantitet merljiv sa eks-ju prostorom, ali u kvalitetu ne zaostajemo mnogo za klubovima koju su ligu nekadašnje države činili tako moćnom. Cibona, Split i Zadar su dugo na aparatu za veštačko održavanje u životu, Cedevita Olimpija nema svetlu perspektivu, Krka i Mornar možda nisu ni nivo KLS. Profesionalna liga Srbije, za početak sa 12 klubova i uređena po najvišim standardima, za nekoliko godina mogla bi da postane kvalitetnija od sadašnje ABA lige. Uostalom, fluktuacija igrača u regionu sve je frekventnija. Talente iz svih krajeva gledamo u Megi, zašto ih ne bismo videli i u drugim srpskim timovima u ligi koja bi po kvalitetu bila daleko ispred bilo koje nacionalne u njihovim državama.

Sve je manje argumenata u prilog tome da je ABA u najboljem interesu srpske košarke, počev od toga da je ostala bez ekskluziviteta prohodnosti u evropska takmičenja. Ni u Evrokup se ne ulazi po plasmanu, što vidimo na primeru Bahčešehira koji je prošlu sezonu završio na 13. mestu turske lige. U bliskoj budućnosti izvesno je spajanje Evrokupa i Lige šampiona u jedno takmičenje pod okriljem FIBA. Nije potrebno mnogo diplomatskih veština da profesionalizovana srpska liga dobije bar dva predstavnika u donjem domu evropske klupske košarke.

Kada se podvuče crta ispod računa 23-godišnje jadranske krčme, utisak je da je došlo vreme za fajront, makar kad je reč o putu kojim bi srpska košarka trebalo da krene. Možda bi se ispostavilo i da je pogrešan, kao što misli Boža Maljković, ali trenutni rizik od takvog zaokreta toliko je mali da vredi pokušati.

BONUS VIDEO SPEKTAKULARNA KOREOGRAFIJA: Delije obojile Arenu u crveno-belo