JOKIĆ JE BIO U PRAVU: Luka Dončić je u kvalifikacijama za Olimpijske igre pokazao zašto je srpski as prošlog leta propustio Mundobasket

Od 2016. godine i debija Dončića u dresu Real Madrida, ali i slovenačke reprezentacije, bilo je jasno da su "zmajčeki" dobili novu sportsku zvezdu. Talenat kakav se jednom rađa u sto godina odmah se dao prepoznati i momentalno je promenio sliku ove ekipe.

Selekcija koja nije uspevala da dođe do borbe za medalju na velikom takmičenju (jedno polufinale na Evrobasketu 2009) odjednom je postala košarkaška velesila.

Najzaslužniji za ovaj uspeh upravo je nekada plavokosi dečak iz Ljubljane, a danas jedna od najvećih NBA zvezda i momak koji je vodio svoj tim do finala NBA lige. Njegov uticaj postao je primetan u nacionalnom timu, ali on se ne meri samo statistikom, već i psihološkim uticajem na ekipu.

Kada je Luka tu - svi su bolji. Klemen Prepelič će pogađati "najluđe" šuteve. Žiga Dimec će hvatati svaku loptu, a Aleksej Nikolić će biti spreman da svakom protivničkom igraču "zagorča život" u odbrani.

Na krilima takvog Dončića, Slovenija je iznenađujuće osvojila Evrobasket 2017. dominantno se plasirala na Olimpijske igre u Tokiju 2020. gde je stigla do polufinala i stala na jednu loptu od duela sa "drim-timom", dok su na Evrobasketu 2022. i Mundobasketu 2023. "zmajčeki" bili blizu borbe za medalju. Ujedno, konstantno su u vrhu evropske i svetske košarke. Kada se pogleda da sem Dončića, Čančara i naturalizovanih Amerikanaca (Rendolf, Tobi i Nibo), nijedan slovenački košarkaš ne igra ni Evroligu, a kamoli NBA ligu, jasno se vidi da su dobri rezultati isključivo plod timske igre - igre koji vodi upravo Dončić.

Ali...

Od svega toga na kvalifikacionom turniru u Atini za Olimpijske igre nije bilo ništa. Falio jeste Jaka Blažič, ali uz sve poštovanje, Slovencima je na tom turniru falio najviše Luka Dončić.

On jeste bio deo sastava, jeste protiv Hrvatske i Novog Zelanda ubeležio tripl-dabl, postigao preko 20 poena protiv Grčke, ali nedostajala je njegova nenormalna energija kojom gradi timsku hemiju u selekciji Aleksandra Sekulića.

Ne, nije se potukao u svlačionici sa nekim od saigrača. Nije mu niko od stručnog štaba okrenuo leđa. Nije selektor potpuna neznalica. Za sve ovo postoji samo jedan razlog. Razlog zbog kog je u Srbiji Nikola Jokić bio mesecima na stubu srama kada je propustio minuli Mundobasket:

Fizički i psihički umor.

Od početka NBA sezone Dončić je propustio svega 12 utakmica u najjačoj ligi, a sa Dalasom stigao je do samog kraja. Pre toga igrao je za Sloveniju na Mundobasketu i stigao do osmine finala. Dvadesetpetogodišnji košarkaš je odigrao preko 100 utakmica od septembra, a na sve to je u finalu protiv Bostona doživeo i povredu sa kojom je i došao na okupljanje nacionalnog tima.

To je već bilo previše. Nije mogao Luka, odnosno što kaže naš narod "silom baba ne ide u raj". Želeo je svim silama, išao preko granica mogućnosti i protiv sebe, ali nije mogao. I, svi poeni, skokovi, asistencije i rekordi u Atini bili su uzaludni jer će Slovenci gledati Olimpijske igre od kuće, preko malih ekrana.

Jasno je da Slovenija bez Dončića, makar i sa jednom nogom, ne može, i da Aleksandar Sekulić sigurno ne bi bolje prošao da je izostavio Dončića zbog povrede i prevelikog opterećenja tokom sezone, ali je na kraju učinak bio sličan kao da je to uradio. Jednostavno, kada neko u savremenom sportu tokom jedne godine prođe ono što je prošao Dončić ove, u smiraju sezone prosto, nema se više snage.

Nažalost, ovo nije nepoznata situacija ni u našoj zemlji. Ne tako davno, jedan srpski igrač prošao je kroz sličan put prošle godine. Naravno, u pitanju je Nikola Jokić. On je tada selektora obavestio da posle svega nije psihički i fizički spreman da se stavi na raspolaganje reprezentaciji Srbije. Krenula je "hajka" na Jokića, uz čest komentar "Neko je Jokić, a neko je Dončić". Epilog je poznat. Jokić je bio "razapet" po društvenim mrežama, a "orlovi" su u Manili osvojili srebro i obezbedili prolaz na Olimpijske igre.

Međutim, ono što se dogodilo prethodne nedelje u Atini, daje slikovit prikaz zašto je Jokić bio jedan od najvećih pomagača toj selekciji da dođe do ovog sjajnog uspeha. Videlo se na Evrobasketu 2022. kako je izgledala Srbija sa trostrukim MVP-ijem NBA lige, i jasno je da bi sa njim bila potpuno druga dimenzija košarke na Mundobasketu, ali ako bi Jokićevo prisustvo bilo slično Dončićevom u Atini, veliko je pitanje gde bi sada bili izabranici Svetislava Pešića... možda već na nekim egzotičnim destinacijama, odmarajući se pred novu klupsku sezonu.

Jer današnji tempo je naporan, profesionalni sport je vrlo opasan i fizički i psihički pad je nešto najbezbolnije što može da se dogodi. Mnogo je opasnije ako se desi nešto što se desilo Rikiju Rubiju ili Majklu Odžu, zato je Jokić prošle godine učinio najbolju stvar u maniru one narodne - "ko nije za sebe, nije ni za drugoga".

Zato je Džoker ove godine tu, u punom pogonu i sigrno spreman da pruži više od maksimuma za nacionalni tim.

Pa neka nam se 100 posto spremni ovogodišnji MVP NBA lige "pobije" sa Džoelom Embidom, da vidimo ko je pravi MVP.

A Luka...

Treba mu stisnuti ruku i maksimalno pohvaliti to što je uvek tu za nacionalni tim, što igra i kad je povređen (rizikujući mnogo) i što daje sve za Sloveniju, ali ovaj put mu je očigledno potreban odmor. Srećom, Nikola je to obavio leto pre Olimpijskih igara.