ZNATE LI KO JE MIRKO KAMENJAŠEVIĆ? E, Dejan je njegov sin, preživeo pakao rata i uveo Dubai u ABA ligu

Nema sumnje da će u Aziji nići košarkaški gigant, a za sada glavne zasluge idu u ruke Đorđa Đokovića i Dejana Kamenjaševića. Momaka sa popularnim prezimenima. O bratu najboljeg tenisera sveta je već sve ispričano, ali mnoge je zanimalo ko je Dejan Kamenjašević.

Stariji ljubitelji sporta neće morati dugo da razmišljaju, kada kažemo ime njegovog oca, a to je legendarni sportski komentator Mirko Kamenjašević. Naime, čuveni komentator sa utakmica u Sarajevu nije imao ručnu, u etar je izgovarao sa dosta emocije i temperamenta sve što je mislio. I to ga je koštalo čestih suspenzija. Malo malo pa je bio ućutkan od strane nadređenih zbog svog dugog jezika.

Zlobnici bi rekli da je više vremena proveo pod suspenzijom nego na poslu.

- Vahidin Musemić u izglednoj šansi i ništaaa... ali opet Musemić dolazi do lopte, udarac i golman brani, lopta se odbija do Musemića koji upućuje snažan udarac levom nogom... prečkaa, Musemić ovaj put glavom i opet je promašio j..o mu ja mater smotanu - samo su neki bili od komentara Mirka Kamenjaševića, koji se početkom 90-ih godina prošlog veka se preselio u Španiju. Preminuo je u Barseloni 2003. godine.

A njegov sin Dejan je upravo u Đironi krenuo da stasava i da se malo bolje upoznaje sa košarkom. 

– To je moj drugi dom, posle mog Sarajeva. Ja sam u Đironi završio školu, tamo su mi se rodila deca, Marko i Marina, i tamo sam upoznao prijatelje za čitav život. U Đironi sam odrastao u košarkaškog stručnjaka i postigao sve ono o čemu stranac u Španiji može samo da sanja. Završio sam višu trenersku školu, četiri u mojoj promociji, radio na ACB i evroligaškom nivou, plus Druga španska liga punih devet godina, bio član Đironine generacije koja je osvojila FIBA kup, u timu sa Markom Gasolom na primer, posle postao član velike Baskonije i bio na korak F4 Evrolige. Radio sam sa velikim imenima kao što su Ričard Kasas, Pedro Martines, Pablo Laso, ali posebno bih istakao dvojicu koji su moji kućni prijatelji, familija, veliki treneri i velike ličnosti - Žana Tabaka i Svetislava Pešića. Oni su na neki način i obeležili moju karijeru, svako na svoj način. Sve zajedno, proveo sam 20 punih godina tamo, govorim španski i katalonski, i poznajem dobro njihov mentalitet. U Đironi još žive moja sestra, mama i mnogi prijatelji i dalja familija, tako da često idem tamo – istakao je svojevremeno Kamenjašević u razgovoru za "Naš biro".

Za isti portal je dodao i da mu je život bio jako težak, a objasnio je i kako je proveo svoje prve godine u Španiji.

– Moj život je bio vrlo težak i komplikovan kao i život svake druge izbeglice ili ljudi koji su ostali u ratu, na primer u mom rodnom Sarajevu. Puno je različitih životnih priča, ali moja je možda specifična. Došao sam u Đironu mlad, nisam znao jezik, moji roditelji su bili stariji, posebno moj otac Mirko Kamenjašević koji je tada imao 63 godine, moja sestra samo 12, a mama i ja smo jedini bili radno spremni. Humanitarna organizacija koja nas je dovela odmah nas je i napustila, tako da je trebalo da se od početka snalazimo sami, bez znanja jezika, zahvaljujući pomoći samo nekih dobrih ljudi. Mama je čistila haustore i stepenice, a ja sam radio kao konobar na autobuskoj stanici od četiri po podne do pet ujutru. Tako smo preživeli u prve dve godine, i to je omogućilo da moja sestra studira, i da na kraju kao familija isplivamo iz vrlo teške situacije. Posle izlaska iz Sarajeva izgubio sam sve, baš kao i moji roditelji kojima je to teže padalo... Počeo sam od nule sa 17 godina i to uopšte nije bilo lako, naprotiv, ali to je veliko životno iskustvo. Posle toga sam bio jači, iskusniji i sazreo sam na neki način, uspeo sam da završim školu, onda trenersku školu, da pomognem mojoj familiji, čak da dovedemo i pomognemo drugima, da razvijem respektabilnu košarkašku karijeru u takvoj sportskoj zemlji.

Poseban uticaj na njega je imao čuveni Svetislav Pešić.

– On me učio životu, sportu i posle smrti moga oca bio moj drugi otac. "Kouč" je veliki čovek, najveći stručnjak u Evropi zajedno sa Željkom Obradovićem i bez sumnje čovek koji je ostavio dubok trag na mene. Sada smo familijarni prijatelji, stalno se čujemo i vremenom sam dobio njegovo poverenje i poštovanje. O njemu kao o treneru ne bi trebalo da trošimo reči, ali malo ko poznaje njegovu ljudskost, dobrotu i altruizam koji pokazuje kada nije na terenu.

Kamenjašević je 2017. godine osnovao košarkašku akademiju PSSA, što je bio samo početak njegovog puta u Dubaiju.

– Skoro pet godina sam u Dubaiju. Ranije sam osnovao i radio u jednoj drugoj košarkaškoj akademiji koja je postizala izvanredne rezultate, imam veliko iskustvo i poznavanje tržišta. Pre godinu dana sam se odlučio na promenu i ušao u projekat PSSA sa jednom lokalnom familijom. Presretan sam i mislim da je PSSA pun pogodak na sportskom tržištu u Emiratima. Mi nameravamo da imamo druge sportove u budućnosti, a za sada je košarka primarni sport zbog mog iskustva i strasti koje za ovaj prelepi sport ima moj partner, gospodin Mohamed. Mi smo sada već prošli broj od 400 studenata između vanškolske aktivnosti (ASA), i naše akademije, radimo na 32 lokacije i imamo zaposlenih sedam trenera. Sa naših prostora je Ivan Smiljanić, inače u stručnom štabu reprezentacije Srbije, Senad Muminović iz Tuzle i Bojan Bajec iz Sarajeva. Mi smo posle samo šest meseci došli do brojeva što u bivšoj firmi nismo uspeli ni za skoro četiri godine, ali opet naše ambicije su veće i mi želimo da radimo paralelno sa akademijom i razne druge projekte koji će učiniti našu firmu jedinstvenom. Već smo na početku četiri velika projekta koja potpuno ispunjavaju sportske potrebe tržišta u Dubaiju i smatram da zbog toga, kao i zbog visokokvalifikovanih trenera i osoblja koji rade u našoj firmi, tako i zbog ambicija i biznis modela našeg vlasnika, mi možemo da budemo vodeća sportska akademija u dogledno vreme. Osim ovih profesionalaca, imamo Turaka, Grka, Engleza, Egipćana, Indijaca, Kazahstanaca, Brazilaca i ljudi drugih nacionalnosti; PSSA je firma sa više od 10 različitih nacionalnosti, dakle prava svetska košarkaška i sportska firma, otvorena za sve koji vole ovaj sport i žele da uživaju u njemu na različitim takmičarskim nivoima. Radimo na starom jugoslovenskom programu koji se pokazao i posle toliko godina kao najjači i najrespektabilniji. Jugoslovenska škola košarke je opštepoznata u svetu i mi smo ponosni da pokušavamo da sledimo njene korake – istakao je Dejan tada za "Naš biro".

Bonus video: Novak Đoković - Pet tajni zbog kojih je najbolji na svetu