INTERVJU - SVETISLAV PEŠIĆ ZA "NOVOSTI": "Drim tim za Pariz 2024 možda jači od onog iz Barselone 1992."

Jednom prilikom rekao je da će Veri, inače nekadašnjoj košarkašici, okačiti o vrat sve osvojene medalje u znak zahvalnosti za podršku na svom trenerskom putešestviju koje traje pune 42 godine. Svi priželjkujemo da se u tom đerdanu nađe i olimpijsko odličje, jedino koje nedostaje u prebogatoj kolekciji.

- Sve što kaže supruga je važno, ali ovo je više navijački rečeno - kaže Svetislav Pešić u uvodu razgovora za "Novosti". - Kome je olimpijska medalja strana? Želi je i ko je već ima i ko je nema. Olimpijske igre su najveće planetarno takmičenje u svim sportovima, pa i u košarci, što se može videti iz prošlosti. Kod nas u Srbiji ciljevi su unapred određeni, tako da ja ne mogu da ih određujem. Mogu da odredim put do cilja. Snagu mi daje svakodnevna motivacija na tom putu, jer uvek kažem - loša priprema, loš rezultat.

Pretpostavio je da će uslediti pitanje o Nikoli Jokiću, sa kojim bi put ka olimpijskom cilju u Parizu sigurno bio manje krivudav.

- Javno mnjenje i vas medije najviše zanima hoće li Jokić da igra. Već ste dosadni sa tim. Naravno, važno je ko će da igra. Možeš da praviš planove, ali moraš da imaš argumente, a najvažniji argumenti su igrači sposobni da ulože svu mentalnu i fizičku snagu. I moraju da budu zdravi. Većina liga završava se u trećoj nedelji juna, ako Denver ode u finale igraće negde do 20. juna, a mi pripreme počinjemo 17. juna. Traže se rezultati, ali ne postoji automatizam. Kažeš šta želiš i stigneš do cilja. Moraš da se pripremiš.

Nismo planirali da dosađujemo pitanjem da li će Srbija imati Džokera u rukavu. Zanimalo nas je koliko remeti plan igre to što se do poslednjeg časa ne zna da li možemo da računamo na igrača koji menja koncepciju bilo kog tima.

- Sa Jokićem je drugačiji plan, i napada i odbrane. Međutim, treneri su spremni na sve, ništa ih ne sme iznenaditi.

Znači, spreman je i plan B.

- Nema plana B.

Zna se da ćemo se na prvom koraku olimpijskog turnira sresti sa američkim drim-timom, 28. jula u Lilu. Pešić se kao selektor Nemačke susreo sa originalom na Igrama u Barseloni 1992.

- Za mene to nisu bile Olimpijske igre, već se pravio spektakl. Promocija drim tima i NBA na tlu Evrope. Naravno, nisu stanovali u Olimpijskom selu kao svi ostali veliki svetski sportisti. Na trening su išli specijalnim autobusom kroz centar Barselone, da ih svi vide. Praktično, to je bio spektakl na granici cirkusa, kao kad su pedesetih godina dolazili globtrotersi. Napravljena je takva atmosfera da su se ekipe više bavile time hoće li se slikati sa njima. Nije bilo vreme medijske globalizacije kao danas. Sad možeš svaki dan da gledaš Džejmsa, Karija, Durenta, košarka je postala globalna i svuda u svetu igra se na vrhunskom nivou. Ostale reprezentacije pobeđuju američku, i to ne jedanput nego nekoliko puta. Evropski igrači su sve više zastupljeni, ne samo po brojnosti već i po značaju, tako da se razlika u kvalitetu evidentno smanjuje.

Amerikanci u Pariz šalju odličnu kopiju originalnog drim-tima.

- Ova američka reprezentacija je možda i jača od one iz Barselone. Mada, i oni su bili u dobrim godinama, osim Birda sa 37. Džordan je imao 29, Pipen 26-27. ESPN je sastavio listu najboljih igrača u ovom NBA plej-ofu i svi američki olimpijci su u prvih 15. Prvi je Jokić, drugi Dončić, treći Gildžes Aleksander, pa onda idu Embid, Branson, Lenard, Tejtum, Dejvis, Džejms, Edvards, Durent, Buker, Halibarton, Mičel, Adebajo. Svih 12 su među 15 najboljih NBA igrača ove godine, i ne samo ove. Prema tome, teško je reći ko je tu jači. Bila bi katastrofa da je drim-tim iz Barselone jači od ovog, jer bi to značilo da košarka uopšte nije napredovala. Teško je upoređivati vremena, prošlo je više od 30 godina, ali je košarka napredovala možda kao nijedan drugi sport. Ne treba da se zanosimo time što u NBA imamo Jokića, Dončića i još nekolicinu vrhunskih evropskih igrača, pa da kažemo kako Amerikanci nisu ništa jači od nas.

Posle neuspeha na Mundobasketu, Amerikanci su za OI mobilisali svoje najelitnije snage.

- I na Svetskom prvenstvu su imali individualno fantastičnu ekipu, druga je stvar to što su u neke utakmice ušli sa stavom "lako ćemo". Danas ni sa kim ne možeš lako i vrati ti se kao bumerang. Igrači određeni za Pariz su jedan ili dva nivoa iznad, osim toga, većina je igrala na međunarodnim takmičenjima i osvajala medalje. Ne bih se predugo zadržavao na Amerikancima, jer su Olimpijske igre deset reprezentacija koje će se boriti za medalje. Amerika je u ovom sastavu najveći favorit za zlato, ali tu su i fantastična Kanada, verovatno sa Marejem, Francuska kao domaćin... Potcenjuje se Nemačka, koja nije izgubila nijednu utakmicu na Svetskom prvenstvu.

Svaki navijač Srbije već je odredio svoj tim za Pariz. Fiktivni selektori ne moraju da brinu brigu o tome kad se kome završava klupska sezona, ko će biti zdrav i oran da se stavi u službu nacionalnog tima.

- Amerikanci mogu da objave tim, jer se kod njih sve zna. Zna se kad se završava ligaški deo sezone, prva runda plej-ofa, druga, kad se igra finale. Kod nas se ništa ne zna i ne možemo da pravimo konačan izbor, jer ne zavisi samo od nas. Primera radi, KLS je donela odluku da poslednja utakmica bude 17. juna, a mi tog dana počinjemo pripreme. Svima su puna usta reprezentacije, postoji deklarativna podrška, ali suštinska apsolutno ne postoji.

Odsustvo suštinske podrške ilustruje jednim primerom.

- Evo, Vojvodina je zasluženo prvak KLS, šampion Srbije. I, šta ima od toga? Gde ide? Formira se nova liga sa četiri kluba, a gde je tu Vojvodina? Razigrava za jedno mesto u toj ligi! Umesto da KLS kaže - ovo je olimpijska godina i svi zajedno moramo da izađemo u susret reprezentaciji, da igrači što ranije završe ligu i dobiju malo vremena za odmor. Imamo prvaka KLS i tri najbolja iz ABA lige, Crvenu zvezdu, Partizan i Megu, ajmo da odigramo fajnal-for u "Areni" pred 20.000 gledalaca i dobijemo superprvaka Srbije, jer prvaka već imamo. Napuniš dvoranu, nešto i zaradiš, a reprezentacija dobije ono što smo mi tražili, da se liga završi 7. ili 8. juna. Ne, oni su rešili da se završi 17. juna i rekli da su izašli u susret selektoru Svetislavu Pešiću.

Pitamo Pešića da li ima utisak da je primljena njegova poruka da u budućnosti neće biti medalja ako se ne popravimo.

- Nadam se da jeste. Ne menjam stavove o tako ozbiljnim pitanjima. Naravno, ima ozbiljnijih stvari od košarke, ali za nas je ona najvažnija sporedna stvar. Apsolutno je jasno da se nalazimo u dubokoj krizi. Nemamo sopstvenu ligu, imamo sve manje kvalitetnih mladih igrača, tako da je naša budućnost vrlo upitna. Košarka ne sme da zavisi samo od toga da li će reprezentacija osvojiti medalju i da li će Zvezda i Partizan napuniti dvoranu. To jesu pokazatelji, ali ne i baza za zemlju košarke. Ostajem pri tome da moramo da imamo našu profesionalnu ligu, sistem takmičenja, da je potrebno da menjamo registracioni pravilnik o mladim igračima. Da budemo avangardni kao nekad kada smo mi postavljali pravila, a drugi nas kopirali. Mi danas čak i ne kopiramo druge. Možda bi bilo dobro da vidimo kako to drugi rade, ali mi mislimo da sve najbolje znamo.

Država ulaže veliki novac u Partizan i Crvenu zvezdu, klubove sa pregršt skupih stranaca i praktično bez šanse za mlade srpske igrače.

- Ne radi se o novcu, ne postoje pravila gde taj novac treba da se ulaže. Afirmacija Srbije i Beograda gleda se samo kroz rezultate reprezentacije i Partizana i Crvene zvezde. Ulaže se ogroman novac da bi prvenstveno ta dva kluba postizala vrhunske rezultate u evropskim takmičenjima. Podržavam da naši najbolji klubovi treba da predstavljaju zemlju na najbolji način, ali to nisu državni projekti. Državni projekti su samo reprezentacije jedne zemlje u bilo kom sportu, svi ostali su projekti koje država u specifičnim situacijama treba da podrži, ali na osnovu pravila.

Interesuje nas da li je bilo razgovora sa ljudima iz KSS o produženju ugovora, koji ističe po završetku Igara:

- Nema razgovora u ovom trenutku. Pre nego što donesem bilo kakvu odluku, obaviću razgovore sa odgovornima u Savezu. Ispred mene je samo Pariz. Niti imam želju za bilo kakvim razgovorima, niti znam šta ću da radim posle Olimpijskih igara - ističe 74-godišnji stručnjak.

Zaključujemo da se u Parizu završava Pešićeva druga selektorska misija.

- Ja to nisam rekao, vi ste izvukli takav zaključak. Ne mislim da donosim bilo kakve odluke, pogotovo ne sada. To što pišu da Pešić ide ovde ili onde... Moram prvo da vidim sam sa sobom, doneću odluku na vreme, ali se sada ne bavim time. Ne izbegavam odgovor, pravo da vam kažem - ne znam ni sam šta bih želeo, verovatno zbog toga što su mi sada u fokusu samo Olimpijske igre.

BONUS VIDEO: Nikola Jokić i govor saigračima iz reprezentacije Srbije koji će se pamtiti