SELEKCIJA, GOSTOVANJA, ZAVRŠNICE: Tri faktora ključna za neuspeh Partizana u Evroligi
PARTIZAN je u novu evroligašku sezonu ušao sa velikim ambicijama i željom da se u odnosu na prošlu godinu, napravi iskorak. Iz vrha kluba, poručeno je da je budžet nikad veći, maštalo se i o plasmanu na fajnal-for, ali na kraju, od velikih snova nije ostalo ništa. Crno-beli su avanturu u eliti završili pobedom nad Valensijom (79:66) koja im u konačnom zbiru nije donela ništa drugo do 11. mesto, a navijače ostavila sa pitanjem: Gde je magija iščezla?
Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKIC
Na prvi pogled, čini se da su tri faktora tu odigrala glavnu ulogu. Selekcija tima, gostovanja i neizvesne završnice. Podbačaj u svakom od tri segmenta, skrojio je koktel koji je košarkaše Partizana izbacio iz trke za plej-in realno i pre nego što je brodolom Zvezde u Istanbulu označio kraj nadanjima.
Odmah nakon osvojene titule u ABA ligi, Partizan je označio da će ugovore produžiti Zek Ledej, Aleksa Avramović, Džejms Naneli, a na kraju i Kevin Panter. Bila je to iskra koja je zapalila fitilj euforije, a još kada se zašlo duboko u pregovore sa Nikolom Mirotićem, činilo se da će crno-beli tim biti nikad jači u poslednjoj deceniji.
Međutim, krilni centar Olimpije iz Milana je neobjašnjivo pogazio reč datu Željku Obradoviću i Zoranu Saviću, pa se kao alternativa aktivirao Frenk Kaminski, koji je poput ostatka tima imao ogromne oscilacije tokom sezone. Iako je u drugom delu uspeo da se napadački stabilizuje, odbrana mu je u više navrata bila ispod evroligaškog nivoa.
Već početkom prošlog leta, postalo je jasno i da Dante Egzum i Matijas Lesor neće ostati u Humskoj, ali adekvatne zamene za njih dvojicu nisu pronađene. Pi Džej Doužer i naknadno dovedeni Bruno Kaboklo nisu uspeli da energetski i igrački odmene sjajni tandem, a kada je Jam Madar potrčao trbuhom za kruhom, Partizan je ostao i bez prve opcije na "kecu". Malo je reći da Ognjen Jaramaz i Džejlen Smit, momci koji se vode kao "kombo bekovi" nisu uspeli da odgovore zahtevima i kopiraju učinak mladog Izraelca kojem se alavost obila o glavu.
Slab skor sa najboljima
JOŠ jedan razlog Partizanovog neuspeha mogao bi da bude i podatak da je ostvareno samo šest pobeda iz 20 utakmica sa timovima koji su završili u top deset Evrolige. I nijedna od njih nije bila na strani, budući da su u grotlu "Arene" ove sezone padali PAO, Monako, Fenerbahče, Makabi, Baskonija i Efes. Lane je to bio slučaj i sa Realom, Olimpijakosom, dok je Barselona jedini tim koji je u prethodne dve sezone sva četiri puta uzeo meru "valjku".
Možda bi slabija selekcija ostala zamaskirana da je Partizan imao više koncentracije u neizvesnim završnicama brojnih evroligaških susreta. Hladan znoj oblije navijače crno-belih kada se sete ispuštenih trijumfa protiv Baskonije u Vitoriji, Olimpijakosa u Atini, Efesa u Istanbulu, oba puta sa Virtusom, pa zatim i u susretima sa Bajernom i Milanom kada su Silvan Francisko i Šabaz Nejpir nemilosrdno lomili srca "valjkovih" pristalica. Kap koja je prelila čašu bio je poraz od Olimpijakosa u Beogradu koji je na kraju možda i najviše koštao crno-bele mesta u plej-inu.
Neizostavan činilac uspeha u Evroligi jesu i pobede na strani, a njih je ove sezone bilo samo četiri. Što bi naš narod rekao, za "na kašičicu". Partizan je slavio samo u domovima Žalgirisa, Albe, Asvela i Valensije, dok je lane ostvareno čak devet trijumfa na gostovanjima i kada se podvuče crta, da je samo u jednom od tri segmenta bilo više sreće i pameti, crno-beli bi se uveliko spremali barem za plej-in turnir.