VEČITA RUPA BEZ DNA: Zarada srednje plaćenog igrača Partizana i Zvezde je godišnji budžet Splita

Šampioni i vicešampioni ABA lige, evroligaške perjanice regionalne košarke, magnet za publiku i još svakojake samopohvale državnih mezimaca čija je jedina ispravna definicija - večita rupa bez dna.

Jedni pokušavaju da iskamče evroligašku A licencu argumentom da su državne jasle sigurnije od privatnih investicija u klubove, drugi sami zakazuju gostovanja u jutarnjim TV programima da, bez pitanja i potpitanja, zamenama teza opravdaju spiskane milione. Jedni su manje loši od ovih drugih u Evroligi, drugi u ABA ligi. Zajedno ove sezone koštaju državnu i gradsku kasu blizu 40.000.000 evra i zajedno su imali dva reprezentativca na Svetskom prvenstvu u Manili. Na Olimpijskim igrama u Parizu imaće jednog ili nijednog.

U 19. kolu ABA lige izgubili su mnogo više od jedne utakmice. Izgubili su kredibilitet. Zarada srednje plaćenog igrača Partizana i Zvezde je godišnji budžet Splita, Budućnost je tim bez realnih izgleda da se nađe među prvih šest od deset timova jedne grupe inače devastiranog Evrokupa. Jedni su gubili 20 razlike i nezasluženo izgubili sa svega sedam, drugi 24 i sasvim zasluženo završili sa minus 22. Zajedno su šutirali trojke 7/55, kao da su ekipe prijavljene za radničke sportske igre. Malo da se istrčimo i oznojimo, pa onda na hidraciju pivom i špricerom. Razlika je u tome što radnici troše svoj teško zarađeni novac i redovno pune poresku vreću, koju ovi nesavesni profesionalni sportski gubitaši nemilice prazne i brecaju se ako ih neko slučajno priupita za igru, za rezultate, za promašena pojačanja, za basnoslovne ugovore, za neispunjena obećanja.

Ni jedni ni drugi ne razumeju značenje odgovornosti. Pozivaju se na lokalne i regionalne titule osvojene u uslovima hegemonije jednih ili drugih, čak i na one osvojene u dve odigrane utakmice. Prebacuju odgovornost na igrače, na trenere, kao da su klubovi otvorene sekcije za upis polaznika. Hvale se najvećim budžetima u klupskoj istoriji, kao da su ih sami obezbedili. I jedni i drugi su jedini državni projekti u Evroligi i jedini u ABA ligi. Samo iz tog razloga su neprikosnoveni u regionalnim okvirima, nekad i nisu, a možda neće biti ni u sezoni sa istorijski velikim budžetima.

I jedni i drugi su rupa bez dna u koju se sliva novac države Srbije, bez ikakve koristi za srpsku košarku. Dovoljno je baciti pogled na mlađe selekcije i jednih i drugih. Nestručnost, javašluk i nerad zabašureni jalovim evroligaškim (dis)kontinuitetom uglavnom nesrećno sklopljenim prvim timovima, davanjem lažnih obećanja navijačima po skupoj ceni (karata). Umesto što upiru prstom u igrače, navijači i jednih i drugih trebalo bi da ga usmere ka upravama i pojasne im šta znači odgovornost.