"MILOJE TO NE BI ŽELEO!" Bogdan Bogdanović sa suzama u očima o Dekiju, ljudskoj gromadi

Bogdan je priznao da ga je vest o smrti Milojevića duboko potresla i da je ozbiljno razmišljao da preskoči utakmicu sa Orlandom.

"Mislio sam da se ne pojavim večeras jer nisam mogao da spavam, ispao sam iz svoje rutine, ali sam shvatio da Milojević to ne bi želeo da uradim, pitao bi me kako sam, vodio me kroz neke stvari", otkrio je Bogdanović.

Nakon toga pokušao je da objasni novinarima kakva košarkaška i ljudska gromada je bio Dejan Milojević.

"Niko u Srbiji nije mogao da veruje zbog tih vesti. Taj tip je bio zver, uvek pozitivan, svi su ga videli kao tipa ako mu se žališ, a on se nije žalio, pa bi ti rekao daj da se smejemo. Samo bi to govorio. Videvši kakav je uticaj imao, to je toliko tužno. Mnogo igrača, trenera, širom sveta, neće zaboraviti. Milojević je sjajan igrač, ali nikad nije jurio karijeru i uvek je bila porodica na prvom mestu. Nije jurio ni novac. Mislim da je to sjajan primer kako treba živeti život. Veruje da ako ne voliš svoj život, onda ne možeš ni da budeš najbolji na svom poslu. Ljudi nekada više cene posao nego neke druge stvari, tako da je ovo jako tužan dan", rekao je Bogdan.

Dejan Milojević - biografija

Dejan Milojević je bio član mlade reprezentacije do 22 godine sa kojom je 1988. godine osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u italijanskom Trapaniju. Sa seniorskom reprezentacijom SR Jugoslavije osvojio je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu 2001. u Turskoj. Igrao je i na Evropskom prvenstvu 2005. u Srbiji i Crnoj Gori.

Kao trener, bio je član stručnog štaba reprezentacije Srbije kod selektora Igora Kokoškova, da bi u odsustvu selektora samostalno vodio utakmicu našeg nacionalnog tima protiv Gruzije u okviru kvalifikacija za EP 2022. i ubedljivom pobedom 92:66 doneo Srbiji plasman na Eurobasket.

Dejan Milojević je košarkašku karijeru počeo u KK Beovuk iz Beograda kod trenera Miše Lakića. U FMP Železnik je prešao 1998, a posle dve sezone u FMP odlazi u Budućnost, u čijem je dresu za četiri godine osvojio duplu krunu i u sezoni 2000/2001. plasirao se u top 16 Evrolige.

Posle tih uspeha i sjajnih partija, 2004. godine potpisao je za Partizan i postao najbolji igrač NLB lige i nekoliko puta najkorisniji igrač kola u Evroligi. Sa crno-belima je osvojio dve titule šampiona Srbije i Crne Gore i šampionski prsten u NLB ligi, a izabran je i za najboljeg igrača Jadranske lige i za najboljeg igrača Srbije i Crne Gore u sezoni 2003/2004.

Inostranu karijeru je, posle Partizana, započeo u španskoj Pamesi iz Valensije, gde je proveo dve sezone, da bi zatim sezonu 2008/2009. proveo u turskom Galatasaraju. Posle toga se 2009. vratio u Partizan da završi karijeru, ali je zbog problema sa kolenom ubrzo shvatio da ne može da pruži maksimum, pa je odlučio da prestane sa aktivnim bavljenjem košarkom.

U oktobru 2012. godine postao je prvi trener Mega Vizure, sa kojom je 2016. osvojio Kup Radivoj Korać i još dva puta stigao do finala nacionalnog Kupa (2014. i 2015) i jednom do finala Jadranske lige (2016). Posle uspešnih godina sa Megom, samostalno je vodio i podgoričku Budućnost.

Potom je odlučio da trenersku karijeru nastavi u NBA ligi, gde je od oktobra 2021. godine bio član stručnog štaba Golden Stejt voriorsa. Uspešno je sarađivao sa prvim trenerom Stivom Kerom, pošto je, između ostalog, bio zadužen za rad sa centrima. Sa Voriorsima je osvojio NBA titulu u sezoni 2021/2022.

BONUS VIDEO: Oni su naš ponos! Posle Đokovića, Jokiću uručeno značajno priznanje