"KRALJ" ZAVEO DIKTATURU: Real sa Kampacom ne gubi, 11 pobeda u isto toliko utakmica

Rutinska pobeda Reala nad Milanom u Madridu (88:71) je njegova 11 u svim takmičenjima na isto toliko mečeva od početka sezone, red je pomenuti i 12, onu u prijateljskom meču sa NBA ligašem Dalasom.

Trener Ćus Mateo je prošlogodišnjem timu dodao samo Fakunda Kampaca, znajući da u tom potezu nema prostora za grešku. Dok je pokušavao da izgradi ime i u NBA, jedan prst rukavica „blankosa“ visio je nepopunjen čekajući povratak argentinskog asa, koji savršeno odgovoara njegovim dimenzijama i koncepciji Madriđana. „Kraljevi“ su sa njim minimum 30 odsto bolji u odnosu na minulu šampionsku sezonu.

Protiv Milana mu nije bilo potrebno ni punih 20 minuta za svoju drugu dabl-dabl utakmicu u prva četiri kola elitnog takmičenja. Postigao je 12 poena i podelio deset asistencija, u proseku je veoma blizu dabl-dabl statistike (11,8 i 8,5). Faku je upravo ono što je nedostajalo Realu, nepresušni izvor energije na plejmejkerskoj poziciji, ono što nedostaje vremešnim Serhiu Ljulju i njegovom imenjaku Rodrigezu. Sada mogu da budu relaksiraniji i da čekaju svoje veče. U meču sa Milanezima dočekao ga je Ljulj, najeikasniji igrač sa 19 poena. Šutnuo je čak deset trojki, kao u najboljim danima, i pogodio pet.

„Kraljevi“ imaju luksuz da čak i u duelima sa timovima plej-of kvaliteta poput milanskog Armanija svedu Edija Tavaresa na epizodnu rolu, da Geršon Jabusele uđe u pasivnu napadačku fazu i jedva ispali koju loptu. U mogućnosti su da to sebi priušte jer su poene postizala jedanaestorica igrača, odnosno svi koji su kročili na parket. Fabijen Kozer je na klupi odmarao svoje stare kosti.

Utisak je da Milano ni sa Nikolom Mirotićem neće napraviti značajniji iskorak od grčevite borbe za plej-in, što od ove sezone podrazumeva plasman od sedme do desete pozicije. Čudesno je koliko trener Etore Mesina ima ofanzivnog baruta u timu, a koliko malo dima izlazi iz cevi. Da ne pridržava kaput gazdi Đorđu Armaniju, verovatno ga od otkaza ne bi sačuvale ni sve titule koje je osvojio u trofejnoj karijeri. Njegov tim je u ovom meču šutirao trojke 4/19, bolje nije ni mogao sa ukupno deset asistiranih koševa. Tu ne pomaže individualni kvalitet Mirotića (13 poena), koji je ispalio tri skoro nemoguća hica van linije 6,75 i sva tri promašio.

Druga strana medalje je ekipa Žalgirisa, na koju bi mogli da se ugledaju i Partizan i Crvena zvezda. Umesto neplanskog rasipanja novca na zvučna imena, litvanski tim iz godine u godinu sklapa kopmaktnu celinu od solidnih domaćih igrača i stranaca van društva milionera. Ove sezone doveo je Brejdija Meneka, koga znaju samo poznavaoci koledž košarke. Američki krilni igrač je u trijumfu nad Baskonijom u Vitoriji (99:82) ubacio 17 poena (trojke 5/5) i uhvatio 14 lopti za indeks 27, koliko je ostvario i odlični Letonac Rolands Šmits (21 poen, osam skokova). Skladna grupa trenera Kazisa Maskvitisa je ozbiljan kandidat za direktan proboj u plej-of, odnosno za mesto među šest najboljih.

To se ne može reći za Baskoniju, u kojoj trener Đoan Penaroja daje pojedincima kredite bez limita. Markus Hauard jeste postigao 26 poena, ali je upotrebio 13 šuteva van trojkaške linije, čega se ne bi postideo ni Stef Kari. Meč karijere odigrao je Nigerijac Čima Moneke sa 32 poena i devet skokova (indeks 37), ali su ostali bili posmatrači, uključujući i našeg Vanju Marinkovića, koji je nekako uspeo da stigne da uputi tri šuta. Nijedan nije pogodio metu.