ALEKSA AVRAMOVIĆ ZA "NOVOSTI": Srebro iz Manile pamtiću ceo život

Tamo je, zajedno sa saigračima, ustoličen za vicešampiona sveta, a on lično za miljenika nacije. Sve ono što ovdašnji navijač voli da vidi u sportskom asu, može da nađe u duhu rođenog Čačanina. Drskost, energičnost, upornost, nesebičnost, borbenost, hrabrost i beskompromisnost... osobine su koje su brzonogog plejmejkera Partizana danas učinile jednom od najomiljenijih figura u zemlji.

- Iskreno, ne znam zašto je narod mene tako prepoznao - ističe skromno Avramović na početku razgovora za "Novosti". - Ja sam se borio za svoju naciju kao i svi momci koji su bili na Filipinima. Zajedno smo se borili zarad višeg interesa i krajnjeg cilja, a to su Olimpijske igre i medalja. Osetio sam ljubav naroda, poslali smo sliku zajedništva i borbe u svet. Uživao sam u celom iskustvu i jedva čekam neku novu, buduću akciju.

Kao pravoslavac, veruje Avramović u onu da se u životu sve dešava sa razlogom, dok kao istinski sportsmen smatra kako se vredan i pošten rad kad- tad nagradi. Povreda ga je sprečila da debituje za nacionalni tim prošlog leta na Evrobasketu, ali mu se to vratilo višestruko ove godine.

- Oduvek sam verovao u sebe, da nisam, ne bih napravio nikakav uspeh. Nebitno da li sam u životu imao uspone ili padove, moj pristup svakom treningu i utakmici je ostao isti. Savet mlađim igračima je da duboko veruju u sve što rade, da veruju u Boga i Bog će im to vratiti - naglašava momak zarazne energije.

Uvek je nošenje državnog dresa isticao kao najveću čast. Po povratku kući i izlasku na čuveni balkon Skupštine taj stav je još više očvrsnuo.

- Balkon ne može da se poredi ni sa čim, ali ja sam Čačanin do koske i doček u rodnom gradu je bio nešto posebno za mene. To su stvari koje ću pamtiti čitavog života. Počevši od trga, pa preko dočeka u svojoj osnovnoj i srednjoj školi. Sve je bilo fenomenalno, a najviše mi je drago što je bilo mnogo dece. Njihove iskrene emocije su mi se zarile u srce za ceo život. Sve to prepričavaću potomcima.

Nije se mnogo odmarao pre nego što se javio na raport treneru Željku Obradoviću. Nedavno je započeo treću sezonu u Partizanu, u kojoj će prvi put nositi ulogu lidera.

- Motiva uvek ima, energije takođe. Posle prvenstva je došlo do malog emotivnog pražnjenja, ali glavom sam ušao u novu sezonu i spreman sam da radim ono što se od mene očekuje, kao i da pomognem ekipi da ispuni svoje ciljeve - dodaje Avramović.

Ne sumnja Aleksa da će i u klupsku sezonu preneti pelcer iz reprezentacije.

- Tim mi deluje dobro, perspektivno i mislim da će sve funkcionisati savršeno. Mi koji smo treću godinu ovde zajedno pomažemo novajlijama da se što brže adaptiraju na novu sredinu, sistem, trenera, ali i na nove zadatke i na njihovu ulogu u svemu ovome. Roster nam je veći.

Kada je reč o ciljevima, oni su jasno postavljeni za sve u klubu.

- Lani smo u Evroligi stvarno napravili instant rezultat. Bili šesti, igrali sa šampionom Evrolige pet utakmica. Znamo kako smo izgubili, znamo šta se sve dešavalo sa suspenzijama i povredama. Sada želimo da odemo barem korak dalje. Takođe, u ABA ligi branimo trofej, a to je mnogo teže učiniti nego osvojiti. To je primarni cilj pošto nam titula donosi garantovano mesto u eliti dogodine - zaključuje sjajni organizator igre, od koga crno-bela javnost sada očekuje još veće stvari.

Željko pokrenuo lavinu

SA 16.124 prodate sezonske karte, Partizan je oborio rekord u evropskoj košarci, što posebno raduje Avramovića.

- Fenomenalna stvar, znamo koliko je Partizan brend u Evropi, ljudi iz celog sveta dolaze da ga gledaju i lepa se atmosfera pravi. U najvećoj meri je to tako zbog Željka, on se vratio i pokrenuo lavinu. To je prava sportska priča i jedva čekam da igramo u prepunoj "Areni" - naglašava Avramović koji će sa crno-belima u novoj evroligaškoj sezoni domaći debi imati 17. oktobra protiv Barselone.

Najbolje zezanje u Čačku

KAO lokalpatriota, Avramović o Čačku govori samo u superlativima. A posebno izdvaja kafić "Kod Biške", jedinstveno mesto gde može da se popije "žoc" pivo, koje je tako nazvano po najslavnijem Čačaninu, Željku Obradoviću.

- Redovan sam tamo, svi oni su moji drugari. Kafić je lep, okuplja se lokalna ekipa, ljubitelji sporta i pre svega košarke. Lepo je zezanje, što bi se reklo - kaže Aleksa.