NAJPOZNATIJI SRBIN U HRVATSKOJ! Kako je omiljeni "Sveti Nikola" 14 godina bio bez posla

Tokom ratnih devedesetih u Zagrebu bio je samo Srbin, jedan od prezrenih, više od deset godina bez posla, na rubu egzistencije. U karijeri je igrao u zagrebačkim klubovima, prvenstveno Lokomotivi (iz koje je izrasla Cibona) i postao najbolji košgeter lige i tadašnje reprezentacije Jugoslavije. Dugo je bio i rekorder sa 67 poena ubačenih protiv Partizana. Ne zaboravimo da je to bio period kada "trojke" nisu postojale u košarci.

U dresu Jugoslavije je osvojio srebro 1968. godine na Olimpijskim igrama u Meksiku, zlato na Svetskom prvenstvu 1970. u Ljubljani, srebro 1974. na Svetskom prvenstvu u Portoriku, srebro na evropskim prvenstvima 1969. (Napulj) i 1971. (Esen), te zlatne medalje na evropskim smotrama 1973. u Barseloni i 1975. u Beogradu. S Lokomotivom je osvojio Kup Jugoslavije 1969. i Kup Radivoja Koraća 1972. godine.

U intervjuu za "Zavidavanje", novinar Lade Tomičić ga je pitao da li je tačno da je zbog porekla njegova situacija bila komplikovana.

- Sedamdesetih godina me prozivaju "Sveti Nikola", nikome to nije smetalo. Od devedesetih ne mogu da pronađem nikakav posao, 14 godina sam bez posla, što znači da je nekome to smetalo. Jako su mi zamerili što sam 1991. godine prihvatio da budem šef struke u Borcu iz Banjaluke. To mi i dan-danas prigovaraju i prebacuju, a ne prebacuju to da nisu hteli da mi daju posao 14 godina - otvorio se Plećaš.

Ispričao je da je u godinama koje su usledile dobio poziv tadašnjeg predsednika Borisa Tadića da se preseli u Srbiju.

- Ja imam dosta veliku porodicu, i sa moje i sa ženine strane, i bojazan da će se to politički, pa i fizički odraziti na osobe koje su u kontaktu sa mnom jedan je od osnovnih razloga zbog kojih nisam pristao da se preselim u Beograd i da dobijam novac koji je duplo veći nego ovaj što danas dobijam od našeg Minstarstva za sport.

Tomičić je pomenuo kako su Srbi proživljavali golgotu u Zagrebu, pa je pitao Plećaša da li misli da mu je to što je bio popularan pomoglo da bolje prođe od sunarodnika.

- Ja verujem da je moja popularnost i moje ime uticalo na to da imam određeni mir. Nisam imao nikakva fizička maltretiranja, ljudi su sa mnom normalno razgovarali. Međutim, očito se to odrazilo na način da nisam mogao da dobijem posao - odgovorio je.

Osvrnuo se i na Liku, u kojoj je rođen.

- Rodio sam se u Bruvnu u Lici i moram priznati da je tamo sada pustoš. Ima dosta kuća koje su napuštene, koje nisu obnovljene... Mi smo pomogli kao familija da se naša kuća obnovi, nismo čekali državu. Bila je devastirana, bilo je jako ružno. Došli smo treći dan nakon Oluje i našli ubijenu stoku, zatvorene pse... Ta kuća nije bila na putu vojske. Ja u šali volim reći da je to bilo oslobođenje - naveo je legendarni košarkaš.