SRBI SU VRLO LJUBAZNI LJUDI: Na licu mesta Filipinka Marisol Barselona bila deo tima od 500 volontera na SP u Manili

Studentkinja rodom iz Manile je bila jedna od 500 dobrovoljaca, koji su pomagali da sve bude pod konac i da se takmičenje održi po najvišim stan­dardima.

- Ovo mi je bilo prvo vo­lontiranje u životu, odlu­čila sam se za taj korak kako bih stekla iskustvo, upoznala mnogo zanimlji­vih ljudi iz celog sveta i pomogla mojoj zemlji u organizaciji jednog ova­kvog takmičenja. Želim i nadam se da su ljudi odavde poneli samo lepu sliku i da će Filipini u bu­dućnosti biti na dobrom glasu - priča za "Novosti" uvek nasmejana Marisol.

Na licima domaćina jasno se iscrtavao ponos i zadovoljstvo činjenicom da je njihova zemlja nakon 45 godina ponovo dobila organizaciju SP.

- Mnogo nam znači to što smo dobili domaćin­stvo najvećeg međunarod­nog košarkaškog takmi­čenja. I tu mislim i na druga dva domaćina - Japan i Indoneziju. Međutim, od naročite je važnosti za Filipince, kojima je ko­šarka nacionalni sport i nešto posebno u životu. Zato mi je veoma drago to što sam bila izabrana me­đu mnoštvom prijavljenih kandidata za ovu poziciju.

Još jedna potvrda da košarka na Filipinima ima religijsko značenje su i brojke sa tribina, koje pokazuju da je na tri me­ča nacionalnu selekciju ukupno gledalo 62.720 gledalaca. Otud i ne čudi to što su svi maksimalno posvećeni prvenstvu, pa tako i Marisol.

- S obzirom na to da sa­mo studiram, imala sam vremena da se posvetim takmičenju. Ovde sam od 23. avgusta bukvalno sva­kog dana u hali i po osam sati, trudeći se da pomog­nem i rešim bilo kakav problem. Iako se možda čini kao naporan posao, pogotovo kada moraš da provedeš toliko vremena razgovarajući sa razli­čitim ljudima, uopšte nisam bila umorna. Ako se pojavi slična prilika u budućnosti, opet ću se rado odazvati - dodaje Ma­risol.

Vredna volonterka je tokom šampionata upo­znala mnogo različitog sveta, a među svim nacija­ma koje su uzeli učešće na turniru, posebno izdvaja Srbe.

- Iskreno, Srbi su naj­ljubazniji. Uvek se jave, pozdrave, nasmejani su, hoće da se upoznaju. Baš posle trijumfa nad Por­torikom mi je jedan mo­mak, vaš kolega, pružio ruku i ja sam mu čestita­la na pobedi. I meni je bilo drago, jer sam znala da ćete daleko dogurati - stavlja Marisol naš svet pod pozitivno svetlo.

Filipinska selekcija, pak, nije otišla daleko, pošto je sa tri poraza u grupi odmah završila takmičenje. Ipak, ni loš rezultat nije previše rastužio našu sagovor­nicu.

- Super su, stvarno ih svi volimo i podržavamo, ali iskreno nisu previše kvalitetna ekipa. Među­tim, najvažnije je to da su pružili sve od sebe na ovom takmičenju i zato im niko ništa ne može zame­riti. Naravno da smo se svi nadali da ćemo proći makar do drugog kruga, ali šta je tu je - završava naša simpatična sagovornica.

Svi znaju za Džokera

U TOKU razgovora je Marisol više puta pokazala zavidno košarka­ško znanje, a kada je reč o našoj selekciji, tu je naravno u prvi plan onaj koga nema - Nikola Jokić.

- Moj otac je NBA fanatik i ljubav za košarkom sam pokupila od njega. Ne znam mnogo o Jokiću, ali znam da ga zovu Džoker, da je postao šam­pion sa Denverom, da je dvostruki MVP lige i višestruki ol-star igrač .