SVI ZA JEDNOG - JEDAN ZA SVI! "Orlovi" ispraćeni kao na streljanje, a vraćaju se kao heroji

Nikola Jokić, Nemanja Nedović, Vasilije Micić, Nikola Kalinić, Aleksej Pokuševski, Ognjen Jaramaz, Uroš Trifunović, Vladimir Lučić i Alen Smailagić propustili su najveću košarkašku smotru, svako iz svojih razloga. To je bilo dovoljno da optimizam koji nas obično krasi preraste u veliki pesimizam 

– Lučić je otišao na operaciju, Kalinić nas je obavestio da nije u mogućnosti da prihvati ovu akciju zbog mentalnih i fizičkih stvari i nepripremljenosti. Mitrović je zamolio da ga ovog leta oslobodimo zbog toga što želi da sanira sve povrede i da se pripremi za sledeću sezonu. Ako ga budemo trebali u prozorima staviće se na raspolaganje. Micić… Dugo smo razgovarali sa njim, on je zamolio da ove godine preskoči, imao je tešku sezonu sa puno povreda koje su ga izbacile, potpisao je novi ugovor, morao je da ostane tri nedelje tamo na treninzima novog kluba, obnovio je povredu ramena i pod terapijama – izjavio je selektor.

Za razliku od prethodnih prvenstava gde su očekivanja bila velika, to sada svakako nije bio slučaj. Srbiji veliku šansu na Svetskom prvenstvu nisu davali ni najveći optimisti, a koliko je košarkašk ajavnost malo verovala u "orlove" najbolje govori da je na FIBA listi favorita Srbija zauzimala deseto mesto pred početak Mundobasketa.

Tako kako su im verovali, tako su ih ovdašnji ljubitelji košarke i "otpratili". Naši košarkaši ispraćeni su bez mnogo pompe, kao da idu na streljanje, a brzo su prerasli u heroje... 

Velika pobeda nad Litvanijom, a posle i Kanadom, selekcijama koje su važile za favorite dala je svima vetar u leđa. 

Što reče Vanja Marinković nakon velikog finala, moraće FIBA da pravi novu listu, "jer su definitivno pogrešili". 

Istini za volju, Srbija je tek nakon velike borbe uspela da prođe u pomenutu eliminacionu fazu, u kojoj je nokautirala i Litvance i Kanađane. Ali, ti dobijeni ratovi živaca, a i košarkašk bitke na terenu, doveli su do toga da ono što je delovalo daleko - odjednom dođe nadohvat ruke. Uspelo se to zajedništvom. Gotovo zaboravljenim u našem sportu. Bilo je to kao u nekoj bajci, i to tako da je selektor Svetislav Pešić sa pravom govorio da je moto ovog tima- "Svi za jednog, jedan za svi"!

Dobra atmosfera u selekciji postala je još bolja. Da se u muci poznaju junaci, poznata je krilatica, a velika muka ujedinila je "orlove", bila je to povreda Boriše Simanića. 

Srpski košarkaš je u duelu sa Južnim Sudanom (u 3. kolu uvodne rudne nadmetanja) zadobio nezgodan udarac, ostao je bez bubrega, a to je bio prelomni trenutak.

Simanić je ostao bez bubrega, a svi do jednog dali su mu srce. Navijači, igrači, celokupna sportska javnost bila je ujedinjena, te je brzo od ekipe koja je nisko na listi favorita Srbija prerasla u jednog od najvećih. 

Utabala je četa Svetislava Pešića put za budućnost, reprezentativci Srbije igrali su svi kao jedan, a nema sumnje da će pre ili kasnije doći to zlato. Pred ovom ekipom je svetla budućnost, a "popravni" ispit imaće već na Olimpijskim igrama za godinu dana u Parizu.

BONUS VIDEO: Nikola Jokić u provodu, najbolji srpski košarkaš u kafani u Somboru