"ČUJTE, (OTPISANI) SRBI!" Ovo su legendarni Pau Gasol, Luis Skola i Karmelo Entoni poručili pred finale Svetskog prvenstva u košarci

Posle uvodnog dela obraćanja, o aktuelnom trenutku svetske košarke, ali i samom turniru koji su zajednčki organizovale tri zemlje, usledile su i poruke koje bi mogle veoma da posluže i srpskim košarkašima pred meč za titulu šampiona planete.

Recimo, ovako su glasili odgovori tri asa na pitanje po čemu oni pamte svoja velika finala, i šta bi moglo da bude presudno u predstojećem:

- Najvažnije na turniru je, kada se on bliži kraju i kako sve manje i manje timova ostaje, njih 16 posle prve faze, pa osam, pa četiri i na kraju ta dva, onaj osećaj koji se tada javlja. Sve oči javnosti su u taj megdan uprte, osećaj je tada veoma poseban. To je ono što se pamti. To, i činjenica kroz šta se sve prošlo da bi se do tog meča stiglo - rekao je Skola.

- Mislim da nas čeka jedno veoma uzbudljivo finale, jer su oba tima vrlo takmičarski nastrojena. Videli smo kako su u polufinalu jarko želeli pobede. A u finalu će kod njih biti taj isti osećaj, ili možda još i veći. Ono čega se ja sećam, kada sam igrao finala bilo na svetskim prvenstvima, Olimpijskim igrama ili u NBA, to je da te utakmice iziskuju poseban pristup, posebno stanje svesti, posebnu odlučnost, fokus i pripremu. Jedva čekam da ovo finale počne i neka bolji pobedi - poručio je Gasol.

- Prilika da osvojiš oni što želiš je upravo ono što te gura napred. Pokušavaš da se odmoriš, a ne možeš da spavaš. Onda, priprema. Kako se uopšte pripremiš za tu jednu, poslednju utakmicu, kako blokiraš sve ostalo i fokusiraš se na ceo onaj svoj ritam, od ustajanja, od dolaska u arenu, šta jedeš... Sve to postaje važno kada se radi o iščekivanju te prilike, te poslednje utakmice. A kada ona dođe na red, onda sav onaj rad koji si uložio da dotle dođeš, i tokom svih onih prethodnih godina, i tokom leta, sve staje u taj meč, u tih 40 minuta. Svaki posed lopte je tada bitan. Svako na terenu, ali i svako na klupi je bitan. Energija je važna. Trener mora da bude na visini zadatka, navijači takođe. A i ti moraš da se osećaš dobro na toj košarkaškoj sceni. Cela ta priprema za tu jednu utakmicu je ono što nju čini posebnom, utakmicom za zlato. Nekada u taj meč momci izađu stegnuti, napeti. I to je nekako normalno, potraje to nekad i dva dana, od polufinala, dana do finala i na sam dan utakmice. E, tu energiju treba dobro usmeriti, baš na poslednji meč - naglasio je Entoni.

"Srbija? Fantastična! Taman posumnjaš u nju, a ono..."

Potom su njih trojica pričala o samoj reprezentaciji Srbije. I to na sledeći način.

Luis Skola, recimo, uopšte nije krio oduševljenje:

- Srbija neke stvari toliko fantastično radi već godinama, da to uzimate zdravo za gotovo. Ali, to su stvarno posebne stvari. Srbi su uvek "tu negde", čak i kada im nedostaju neki igrači. Pomislite "aha, sada imaju lošiji tim, više nije to - to", a oni se vrate. A onda se to ponovo desi, i oni se ponovo vrate. Evo, ovoga puta, bilo je mišljenja u stilu "Evo, nemaju dobar tim, nedostaju im neki ključni igrači... zapravo, nedostaje im najbolji košarkaš na svetu u ovom trenutku! (smeh) ... i onda pomislite da, ako nekoj ekipi uzmete najboljeg igrača na planeti, da će ta ekipa biti drastično lošija. Ali, eto, vidimo da se Srbija još jednom vratila i dominira na međunarodnom takmičenju. A to radi već toliko godina... Tako da, to je stvarno posebno, jedinstveno. Srbi su nas na to navikli i to toliko, da o tome više i ne pričamo uopšte, ili svakako ne dovoljno. Mislim da je to neverovatno - započeo je čuveni Argentinac, pa gotovo u dahu dodao:

- Zapravo, ja mislim da Srbija igra skroz "kul" košarku. Veoma je moderna, igra brzo, a drugačije je igrala u prošlosti. Tu i vidimo kako se košarka menja, gde ide. Eto, sad u polufinalu su, na primer, Nemci dobili Amerikance i dali, koliko ono beše, 110, 111 poena... A to nije bilo uobičajeno u prošlosti. Ranije, ako biste hteli da pobedite ekipu SAD, trudili ste se da igrate drugačije, da igrate sporije, da učinite rivalu da mu je neugodno, ali ne, moderan je stav "Ne, sada ćemo mi da igramo vašim stilom! Dobićemo vas u vašoj košarci!". A, taj pristup postoji jer se košarka danas igra baš tako, jer se na opisani način i može do pobeda poput ovih, a što se mene tiče, to je i zabavno gledati. Drago mi je što se to dešava i drago mi je što se tradicionalne škole košarke, kao što je srpska, prilagođavaju tome i svi mi usled toga gledamo bolju košarku. 

Pau Gasol je potom uzeo reč:

- Srbija je zaslužila ovo finale. Jednu stvar, međutim, nismo ovde pomenuli. Pešić je 2002. bio selektor koji je Srbe tad odveo do svetskog zlata, a evo i sada je u finalu, 21 godinu kasnije. Kakav neverovatan trener! On je tenirao mog brata, imao sam priliku da ga upoznam i on stvarno zaslužuje veliko priznanje. Jer, on je jedan od onih posebnih, posvećenih stratega, sposobnih da vode timove do najvećih dostignuća. Srbija je ekstremno dobro igrala i bez Jokića i nekih drugih sjajnih srpskih košarkaša i, eto, mislim da to jedinstvo u ekipi nadvisuje individualni talenat. Videli smo to i 2012. u Pekingu, kada je Argentina pobedila Francusku, a nije se to očekivalo, ali je uspela jer je bila ujedinjenija, združenija, a Španija je pobedila Australiju, koja je, bar na papiru, bila talentovanija individualno. I onda se desilo neočekivano finale, ali jedno divno finale između dva zaista najbolja tima. Mislim da to vidimo i sada, jer se ovde i ne radi o pojedincima, mada oni i te kako mogu da pomognu, već o ekipama koje zajedno veruju u nešto, bore se, pričaju na terenu, brane se dobro u svakoj akciji, bore se za svaku loptu, uzbuđeni su i bodre jedni druge. E, to je posebna vrednost - istakao je legendarni Španac.

Za kraj je o Srbiji, a malo i Nemačkoj, govorio i Karmelo Entoni:

- Mislim da su Srbi učinili jednu pravdu sebi dovevši se dovde, jer su to uradili upravo na način o kome smo nešto ranije pričali: uložili su veliki trud u jedan dugotrajan proces. I borili se, trudili, sad su na ovolicno (pokazuje skoro spojene prste) od toga da odnesu zlato kući. Pa i Nemačka isto tako, već godinama radi na ovome. To su ekipe koje su na drugačijem nivou inteziteta od drugih, na drugačijem nivou fokusa, ali i pripreme. Biće to stvarno posebno finale, jer oni u to veruju, oni su sve ovo zajednički proživeli, a tu su iako to niko nije očekivao. Svi smo pričali kako želimo da vidimo finale SAD - Kanada, zatvarajući tako vrata Nemačkoj i ekipama kao što je Srbija. Ono što mi sada vidimo je globalizacija i razvoj košarke, ali i jedna vera momaka u to jedno zajedničko putovanje, u taj proces koji ih je dovde doveo. Stvarno jedva čekam to finale, iako će i meč za bronzu biti zanimljiv. Mislim da će navijači uživati i mislim da sledi jedan veliki dan za FIBA, za svet košarke - zaključio je Karmelo Entoni.

Podsetimo, Srbija je fantastičnom igrom pobedila Kanadu i tako obezbedila medalju. Da li će biti srebrna ili zlatna, odlučivaće nedeljni megdan sa "pancerima", jer je Nemačka savladala Sjedinjene Američke Države u spektakularnom drugom polufinalu.

Finale Svetskog prvenstva u košarci, Srbija - Nemačka, igra se od 14.40 i možete da pratite uživo uz prenos na portalu "Novosti".

Bonus video: "LUDAČKI JE BILO OD STARTA" Marinković, Gudurić i Jović o polufinalu Mundobasketa