SPREMITE SE, KREĆE SVETSKO PRVENSTVO: Srbija želi da ugleda svetla Pariza, beg od Amerikanaca ključan za olimpijski cilj
PRED nama je 19. izdanje Svetskog prvenstva (25. avgust - 10. septembar), koje je FIBA 2010. preimenovala u Svetski kup po uzoru na fudbal. Promenjena je i struktura takmičenja kako bi više ličilo na Mundijal, tako da drugi put zaredom imamo čak 32 učesnika u osam grupa sa četiri tima.
FOTO: KSS
Novitet je to što će turnir organizovati više zemalja, prva i druga runda biće odigrane u Japanu (Okinava), Indoneziji (Džakarta) i Filipinima (Manila), koji će potom biti poprište kompletne eliminacione faze. Drugi put uzastopno planetarni šampionat je lociran u Aziji, prethodni iz 2019. odigrao se u Kini, a naredni je dodeljen Kataru. Svaka sličnost sa fudbalom je sasvim namerna i više se tiče profita nego želje da se populariše košarka u tom delu sveta.
Sistem takmičenja razlikuje se od mundijalskog po tome što prve dve selekcije iz svake grupe ne idu u osminu finala, već formiraju nove četiri grupe. Igraju dve utakmice sa protivnicima iz grupe sa kojom se ukrštaju i po dve prvoplasirane reprezentacije obezbeđuju učešće u četvrtfinalu.
Srbija je voljom žreba smeštena u B grupu, jednu od četiri u Manili, zajedno sa Kinom, Portorikom i Južnim Sudanom, tako da neće biti selidbe iz jedne zemlje u drugu. Naravno, pod uslovom da se domogne četvrtfinala. U ovoj skromnoj konkurenciji, čak i kada u sastavu nema Nikole Jokića, Vasilija Micića, Nikole Kalinića i Vladimira Lučića, favorit je da u drugu rundu ukorači sa prvog mesta. Sledi teži, ali ne i pretežak zadatak za plasman među osam najboljih na šampionatu.
„Orlovi“ se ukrštaju sa A grupom, u kojoj su Angola, Dominikanska Republika, Italija i domaćin Filipini. Najrealnija pretpostavka je da će u drugoj rundi igrati sa Dominikancima, koji su nakon deset godina privoleli svoju NBA zvezdu Karla Entonija Taunsa da se pojavi u nacionalnom timu, i svojim velikim dužnicima Italijanima. Podsećamo, „azuri“ su im oduzeli učešće na OI 2021. u Tokiju i eliminisali ih u osmini finala Evrobasketa 2022.
KVALIFIKACIJE ZA OI 2024.
SVETSKO prvenstvo je ujedno i prilika da se izbori plasman na Olimpijske igre 2024. u Parizu i izbegnu kvalifikacije po završetku klupske sezone.
Vizu za najveći sportski događaj izvadiće po dva najbolja tima iz evropske i američke zone i po jedan iz Afrike, Azije i Okeanije. Uz Francusku koja ima osigurano mesto kao domaćin Igara, na kraju Mundobasketa imaćemo osam od ukupno 12 učesnika olimpijskog turnira.
Preostala mesta popuniće pobednici četiri kvalifikaciona turnira, koji će biti odigrani krajem juna i početkom jula.
Utakmica sa jurišnicima kontroverznog trenera Đanmarka Poceka mogla bi da bude ključna za ambicije Srbije na Mundobasketu, koje za sada sežu do direktnog plasmana na Olimpijske igre naredne godine u Parizu. Uz Francusku kao domaćina, samo dve najbolje evropske reprezentacije na Svetskom kupu sigurno će videti svetla grada svetlosti. Zašto je meč sa „azurima“ od vitalnog značaja? Pobeda verovatno donosi prvo mesto u novoformiranoj I grupi i lakšeg protivnika u četvrtfinalu od Amerike, koja u svom delu takmičarske šeme nema ozbiljnije rivale na putu do liderske pozicije nakon druge runde. U prvoj se sastaje sa Jordanom, Novim Zelandom i Grčkom bez Janisa Adetokumba i Kostasa Slukasa, u drugoj najizglednije sa Litvanijom i Crnom Gorom.
Selektor Svetislav Pešić pokazao je na SP 2002. da ume sa Amerima, i to baš u četvrtfinalu, ali je tada u timu imao svetske zvezde poput Vlada Divca, Predraga Stojakovića, Dejana Bodiroge… Sada je lider Bogdan Bogdanović, jedan od samo četvorice reprezentativaca sa iskustvom nastupa na svetskim prvenstvima. Vatru Mundobasketa na svojoj koži su osetili samo još Stefan Jović, Marko Gudurić i Nikola Milutinov. Imaćemo petoricu debitanata na velikom takmičenju, jer su još Dušan Ristić, Vanja Marinković i Dejan Davidovac bili na finalnom turniru, sva trojica na Evrobasketu prošlog leta.
Za razliku od te kontinentalne smotre, Srbiju sada na globalnom planu ni analitičari ni kladioničari ne svrstavaju među favorite Mundobasketa. Ovog puta ne možemo da tvrdimo da se radi o globalnoj zaveri. Realno, ova selekcija pripada rangu Italije, Grčke, Litvanije, pa i Slovenije sa Lukom Dončićem, koja je iz neznanih razloga u krugu kandidata za medalje. To ne znači da „orlovi“ ne mogu da ugrabe svetsko odličje, uostalom, Španija je pred EP prošle godine bila tek na osmom nivou pretendenata na tron.
DEBI ŽENSKIH SUDIJA
FIBA je odredila 44 sudije koje će deliti pravdu na ukupno 92 utakmice Svetskog kupa u Japanu, Indoneziji i Filipinima, među njima je i srpski arbitar Aleksandar Glišić.
Prvi put u istoriji muških svetskih šampionata na listi su ženske sudije, i to tri Amerikanke - Ejmi Boner, Blanka Barns i Džena Reno. Po tri arbitra imaju još samo Letonija i Portoriko.
Branilac svetske krune iz 2019. sada klizi između i drugog i četvrtog mesta favorita, što je po individualnom kvalitetu „furije“ previsoka pozicija. Ali, u košarci se ustalila izreka - Španci su Španci. Iako u sastavu koji ne reprezentuje u potpunosti kvalitet američkog basketa, selekcija SAD nosi etiketu glavnog kopača zlata. U krugu kandidata za medalje su i Kanada, iako joj nedostaju Džamal Marej i Endrju Vigins, iskusna Francuska bez mlade zvezde Viktora Vembanjame, poslednjih godina nezaobilazna Australija i izuzetno dobra Nemačka, sa pancirom ispletenim od NBA kvaliteta Denisa Šrudera, braće Vagner i Danijela Tajsa.
Ko će podići pehar Džejmsa Nejsmita, koji se dodeljuje svetskom šampionu od 1967. godine, saznaćemo 10. septembra nakon finalne utakmice u jednoj od dvorana u Manili, kapaciteta 15.000 mesta. Ne bi trebalo sumnjati da će biti krcata, uprkos tome što su Filipinci u svetu sporta poznati uglavnom po nekim bokserskim zvezdama. Stanovnici ovog ostrvskog arhipelaga prosto obožavaju košarku, iako su jedinu medalju na vankontinentalnim takmičenjima osvojili davne 1954. godine - bronzu na Svetskom prvenstvu u Brazilu.
FIBA favoriti
1. SAD
2. Francuska
3. Australija
4. Slovenija
5. Nemačka
6. Španija
7. Kanada
8. Italija
9. SRBIJA
10. Dominikanska R.