"ORLOVI" NAVLAČE RUKAVICE ZA TRILER U MANILI: Šta je potrebno da Srbija na Mundobasketu izdrži teške runde i ostvari olimpijski cilj?
TRILER u Manili (thrilla in Manila) je kolokvijalni naziv trećeg i poslednjeg okršaja Muhameda Alija i Džoa Frejzera za titulu svetskog prvaka u oktobru 1975. godine. Meč prekinut nakon 14 rundi pamti se kao jedan od najbrutalnijih u istoriji boksa.
Foto KSS
Košarkaši Srbije stigli su na poprište te bespoštedne borbe dvojice velikih šampiona i, sudeći po onome što smo videli u pripremnim utakmicama za Mundobasket na Filipinima, i oni će biti prinuđeni da testiraju sebe do krajnjih granica kako bi ispunili misiju. Cilj je plasman na Olimpijske igre 2024. u Parizu, što znači da moraju da se probiju među dve najbolje evropske reprezentacije na šampionatu, ne računajući Francusku.
Da li su nas uverili da mogu da budu deo olimpijskog defilea? Zaista je teško reći, posebno imajući u vidu da su u pripremnom periodu uglavnom igrali protiv timova koji nisu u krugu glavnih konkurenata. Izuzimamo Italijane, od kojih smo izgubili na Akropiolis kupu u Atini, što je jedini poraz selekcije Svetislava Pešića tokom zagrevanja za Mundobasket.
Nismo ni mogli da izoštrimo sliku u trening mečevima, budući da je selektor kombinovao petorke, tražio igračima adekvatne uloge, eksperimentisao manje ili više uspešno. Utisak je da bi možda najproduktivnija postava izgledala ovako: Aleksa Avramović kao plejmejker, Bogdan Bogdanović kao bek šuter, Marko Gudurić na poziciji niskog krila, mladi Nikola Jović u ulozi krilnog centra i Nikola Milutinov kao neprikosnoven na mestu klasičnog centra.
Jasno je i da su za Stefana Jovića nepovratno prošli dani kada su protivnički bekovi mogli samo da sanjaju da će probiti stamenog Nišliju. Česte povrede usporile su mu noge i ukrutile leđa, ali njegova staloženost u fazi napada i iskustvo s velikih takmičenja može da posluži kao sredstvo balansa kad se brod zaljulja. Vanja Marinković i Ognjen Dobrić moraju da ubede sebe da su dostojna alternativa Bogdanoviću i Guduriću, da našteluju nišanske sprave i budu spremni za cepanje mrežica iz otvorenih pozicija. Neće ih biti previše zbog evidentnih poteškoća u kreaciji napada, stoga će biti još dragocenije.
TIM ZA MUNDOBASKET
MALO pre poslednjeg roka za prijavu, selektor Svetislav Pešić odredio je kojih 12 igrača će predstavljati Srbiju na Svetskom prvenstvu. Nakon pripremnih utakmica sa Kinom i Brazilom u Šenženu, bilo je jasno da će Boriša Simanić dobiti prednost u odnosu na Aleksu Radanova.
Dakle, ovo je tim Srbije za Mundobasket: Stefan Jović, Bogdan Bogdanović, Vanja Marinković, Ognjen Dobrić, Dušan Ristić, Marko Gudurić, Dejan Davidovac, Boriša Simanić, Aleksa Avramović, Nikola Milutinov, Nikola Jović i Filip Petrušev.
Filipa Petruševa očito čeka šetnja između dve centarske pozicije, zavisno od potrebe i profila protivnika. Kao „četvorka“ nije pokazao da može da širi odbranu šutevima za tri poena, kao što to čini Jović, ali je u stanju da dosta toga izvuče iz igre u reketu, posebno kada aktivira svaki mišić umesto ponekad bojažljivih kretnji protiv visokih i snažnih centara. Čvrstina je ono što najviše nedostaje i Dušanu Ristiću, momku mekane ruke i školske centarske tehnike.
Srbija započinje svoju avanturu na Svetskom prvenstvu u subotu duelom sa Kinom, potom sa po danom pauze slede mečevi sa Portorikom i Južnim Sudanom. Ako ostavimo po strani frazu „danas svi igraju košarku“, radi se o selekcijama koje bi trebalo da posluže za uiigravanje za ozbiljnije protivnike u drugoj rundi takmičenja. To će, skoro izvesno, biti Italijani i Dominikanci sa NBA zvezdom Karlom Entonijem Taunsom.
Tu počinje zaplet našeg trilera u Manili. Kada se oglasi gong, moraju da budu u stanju da na nogama izdrže udarce, da i kada pokleknu brzo ustanu i istraju do poslednje runde.