I BEZ JOKIĆA IMAMO DŽOKERA ZA MEDALJU: Ko su favoriti Mundobasketa i da li je Srbiji mesto u tom društvu?

Globalizacija košarke dovela je do drastičnog suženja procepa u kvalitetu između tradicionalnih sila i ostalih, mada se na pobedničkim postoljima velikih takmičenja smenjuje nekoliko zemalja. Evidentan je napredak nekih timova van tog kruga rezervisanog za podelu medalja, ali razlika postaje sve manja prevashodno zbog konstatne erozije kvaliteta stalnih pretendenata na tron.

Američka selekcija za Mundobasket, koju su sastavili Stiv Ker i Erik Spolstra, može da uplaši protivnike koliko i maskirana deca ispred vrata u Noći veštica. Ne bi bilo mnogo drugačije i da su umesto ekipe mladih poveli prezrele zvezde poput Lebrona Džejmsa, Stefa Karija, Kevina Durenta, Dejma Lilarda... U najboljim godinama bili bi nedodirljivi, sada u plej-ofu gledamo sliku kako u ključnim trenucima meča Ostin Rivs iz Lejkersa uzima loptu i pokazuje Džejmsu da se skloni.

Rivs je jedan od pikova za ovu misiju iskupljenja Amera za sedmo mesto na prošlom SP u Kini 2019, kada su ostali bez medalje prvi put od 2002. godine. Znamo ko im je tada upao u dvorište i oteo omiljenu igračku. Sada su zvezde tima Džejlen Branson, Brendon Ingram, Entoni Edvards, Tajris Halibarton... Radi se o odličnim igračima luzerskih franšiza kojima NBA, u nedostatku istinskih zvezda, pumpa status veštačkim plućima. Željni su da se dokažu na internacionalnoj sceni i, po bilo kom kriterijumu, reč je o kvalitetnoj selekciji. Dovoljno da bi ih svi promovisali u najvećeg favorita? Nismo sigurni.

Zlatni sertifikat za kvalitet pripada severnoameričkoj zemlji, onoj severno od SAD. Kanada ima verovatno bolju NBA selekciju: Džamal Marej, Šaj Gildžes Aleksander, Ar-Džej Beret, Dilon Bruks, Lugenc Dort... Nema iskustvo na ovakvim turnirima i nema iole zapaženiji rezultat od plasmana u četvrtfinale na OI 2000. u Sidneju, ali je tada imala Stiva Neša. Ova generacija poseduje potencijal da ukrasi javorov list svetskim odličjem.

Sledi prilog tezi o globalnom trendu srozavanja kvaliteta košarke, iako nas napredni statističari uveravaju u suprotno. Španija je objedinila svetsku i evropsku krunu sa reprezentacijom koja bi pre desetak godina poslužila ozbiljnim timovima kao vreća za udarce. Skoro isti tim sa prošlogodišnjeg Evrobasketa braniće svetsku titulu, nedostaje Lorenco Braun, takođe i MVP Mundobasketa u Kini Riki Rubio.

Imaće istu timsku hemiju, iste napadačke setove i odbrambene varke, što je postalo dovoljno da, teška srca, među glavne favorite smestimo tim sa braćom Ernangomez, Abaldeom, Brizuelom, Aldamom, Dijazom, Pradiljom... Da, i dalje su tu Serhio Ljulj i Rudi Fernandez, ali ne padajte na fraze „klasa je večna“. Ove veterane je skoro do kostiju oglodao zub vremena, ali im vreme ne prolazi dok i takvi mogu da osvajaju najveće titule.

Francuska traga za zlatom od 2013, poslednjih godina nakupila je manje vredne metale. Bronza na SP 2019, srebro na OI 2021. i EP 2022. Rudi Gober je nadmeno poručio da ga ovog leta zanimaju samo zlatni ukrasi, zašto i ne bi kada su „trikolori“ pre dve godine u finalu Igara u Tokiju mučili do poslednjeg minuta Amerikance sa Durentom, Lilardom, Bukerom… I dalje su tu 36-godišnji Nando de Kolo, najbolji strelac u istoriji Evrolige od koga obruči sve manje strahuju, Nikolas Batum i Evan Furnije koji u svojim NBA timovima sada dobijaju okrajke hleba, Gober kao top defanzivac dok ne sretne Jokića, evroligaški aduti su Geršon Jabusele, Eli Okobo.

Šta mogu Luka Dončić i njegovi šegrti iz reprezentacije Slovenije? Verovatno ćemo gledati kako najsjajnija zvezda Mundobasketa ruši neke rekorde, ređa tripl-dabl mečeve, ali sa ovom ekipom nije izgledno da ćemo ga videti sa medaljom na grudima. Dijetu je sproveo uspešno, ali nema tu moć da skine Goranu Dragiću nekoliko godina, što je bilo uočljivo na Evrobasketu prošlog leta. Ni Betmen ne može da dobije svaku bitku bez Robina.

Veće šanse za drugu medalju na svetskim prvenstvima ima Nemačka. Jedinu, bronzanu, osvojila je 2002. sa tada 24-godišnjim Dirkom Novickim. Biće uz „pancere“ i na Filipinima, igraće na poziciji promotera Mundobasketa. Da je svojevremeno imao saigrače poput Denisa Šrudera, Danijela Tajsa i braće Vagner, verovatno bi doneo svojoj zemlji koje odličje više. Sadašnji nacionalni tim nije među najboljima, ali jeste među najhomogenijima.

Isto važi i za Australijance, samo što imaju više iskustva i kontinuiteta. „Bumersi“ su polufinalisti OI 2016. i 2021, u kvartet najboljih uglavili su se i na prošlom SP u Kini. Možete da se kladite da ćete njihove navijače sresti u barovima Manile poslednjih dana turnira, kao i da im je glavni igrač i dalje Džo Ingls. Čovek je pre deset godina u Barseloni izgledao kao neko koga stare koste polako nose u penziju. Neizbežan je i Metju Deladova, kome je postalo nemoguće ući u trag kao da je u programu zaštićenih svedoka (igra za Melburn junajted). Peti Mils više nema status kakav je imao u NBA, ali budite sigurni da ćete mu naći ime u top pet poentera svakog šampionata. Dante Egzum je preko Partizana izvadio povratnu kartu za Ameriku i dodao sastavu još jedno NBA ime. Tu su i Matis Tajbul (Portland), Džok Lendejl (Hjuston) i mladi Džoš Grin (Dalas) i Džoš Gidi (Oklahoma).

Status Grka u najvećoj meri zavisi od toga da li će igrati Janis Adetokumbo, mada im prošle godine u četvrtfinalu EP protiv Nemaca nije pomoglo ni to što je ubacio 31 poen. Nisu ni nama 32 Nikole Jokića u osmini finala sa Italijom, što nas na kraju dovodi do dileme da li Srbija bez nesumnjivo najboljeg košarkaša na svetu polaže pravo na status kandidata za svetsku medalju.

FIBA nam je presudila spuštanjem na osmo mesto rangiranja favorita, moguće i zbog toga što se opekla na prethodna dva šampionata stavljajući nas na vrh zato što imamo Džokera.

Sada ga nemamo, ali smo dobili nešto drugo. Kad dođe stani-pani, neće se tražiti pomoć s neba od somborskog Isusa, svako od 12 apostola moraće sam da nosi svoj krst. Nema skrivanja po ćoškovima kao protiv Pocekovih jurišnika. Tada je na vidnom mestu ostao samo još Vasilije Micić, kome je taj teret bio pretežak. Ni Vase neće biti tamo daleko, kao ni Nikole Kalinića i Vladimira Lučića, koji su prošlog leta bili žrtve tog sistema igre sa dve tačke oslonca. Tako se medalje ne osvajaju.

Nadamo se da ćemo ovog puta sagraditi most sa 12 potpornih stubova, pravilno poređanih po nosivosti, od kapitena Bogdana Bogdanovića pa nadalje. Ako u tome uspemo, velika je verovatnoća da FIBA ponovo igra na pogrešnu kartu.

FIBA PROGNOZA

1. SAD

2. Španija

3. Francuska

4. Australija

5. Slovenija

6. Kanada

7. Nemačka

8. Srbija

9. Grčka

10. Brazil

PROGNOZA KLADIONICA

1. SAD

2. Kanada

3. Australija

4. Slovenija

5. Francuska

6. Španija

7. Grčka

8. Srbija

9. Nemačka

10. Litvanija

BONUS VIDEO: Nikola Jokić i govor saigračima iz reprezentacije Srbije koji će se pamtiti