VREMEPLOV: Srpsku košarku još peku Bogdanove suze
NAŠA košarka broji 21. godinu od poslednje zlatne medalje. Pod zastavom Srbije odbrojavanje nije moglo ni da počne, jer i dalje ne postoji polazna tačka. Ovim vremeplovom vratićemo se tek nekoliko godina unazad, podesićemo datum na 17. septembar 2017, kada je reprezentativcima s dvoglavim orlom na grudima iskliznula najveća šansa za uspon na najviši stepenik pobedničkog postolja.
Foto FIBA
Finalna utakmica Evropskog prvenstva u Istanbulu protiv Slovenije je rana koja još nije zarasla, verovatno i neće dok se nekad u budućnosti ne začuje srpska himna na kraju nekog velikog takmičenja. Još peku suze Bogdana Bogdanovića nakon poraza od tima sa jednom velikom zvezdom u sutonu karijere (Goran Dragić) i jednom na početku zvezdanog puta (Luka Dončić), kojim je sa klupe maestralno upravljao srpski trener Igor Kokoškov - 85:93.
Biranim rečima govorio je o svom starijem kolegi i igračkoj legendi srpske i svetske košarke Saši Đorđeviću, kome je to bilo treće selektorsko finale (SP 2014. i OI 2016. godine). Sa ove distance i sa ovom pameću, superlativi su primereni i kada govorimo o Saletu treneru. Na to prvenstvo poveo je B tim, neki su ga svrstavali i u C klasu zbog brojnih otkaza i povreda tog leta. Iz prvog ešalona nedostajali su Miloš Teodosić, Nikola Jokić, Nemanja Bjelica, Miroslav Raduljica, Nikola Kalinić, Nemanja Nedović, Marko Simonović…
Međutim, Saletovi „autsajderi“ imali su sve kvalitete potrebne pravom timu: čeličnu volju, fanatičnu borbenost, Bogdanovića kao neprikosnovenog lidera i ogromnu želju da zapuše usta svima koji su ih prerano otpisivali. Nijedan od tih atributa nije nedostajao ni u tom finalu, osim malo sreće, bar onoliko koliko je imala poslednja zlatna generacija iz Indijanapolisa 2002.
Recimo, da Stefan Jović kao prvi plejmejker nije u polufinalu uganuo zglob i igrao pod blokadom 13 minuta, rizikujući ozbiljnu povredu. Ili da je Bogdanu ostalo u plućima dovoljno kiseonika za pozlatu svega što je radio na tom turniru. Vukao je ekipu provodeći na terenu skoro nehumano mnogo vremena, što je uzelo danak u finalu, posebno kada je Srbija sustigla prednost Slovenije u završnici utakmice.
- Krivo mi je, ne zato što sam promašio pred kraj, već zato što sam izgubio snagu - izustio je Bogdanović sa knedlom u grlu pre nego što je rukom prekrio suzne oči. - Teško je posle poraza, iako je ovo srebro uspeh, uz sve probleme koje smo imali tokom turnira i pre njega. Svi smo dali svoj maksimu, ovo je trenutno to, sigurno ćemo jednog dana doći do zlata...
Taj dan još nije došao, nismo mu bili ni blizu. Na SP 2019. godine Argentinci su nas zaustavili u četvrtfinalu, potom su ulogu dželata preuzeli Italijani, najpre u finalu kvalifikacionog turnira za OI u Tokiju, potom u osmini finala EP 2022. Manje od mesec dana deli nas od Mundobasketa u Japanu, Indoneziji i Filipinima, a situacija podseća na leto te 2017. Nedostaju najveće zvezde osim Bogdanovića, sada sa kapitenskom trakom. Ko će znati, možda ovog puta pusti suzu radosnicu?
SLOVENIJA 93 - SRBIJA 85 (20:22, 36:25, 15:20, 22:18)
DVORANA „Sinan Erdem“. Gledalaca: 13.000.
SLOVENIJA: Rendolf 11, G. Dragić 35 (9/15 za dva, 3/7 za tri, 7 sk, 3 as), Nikolić 4, Prepelič 21 (4/8 za tri), Murić 5, Blažič 7, Vidmar 2, Zagorac, Dimec, Čančar, Dončić 8 (3/5 za dva, 0/5 za tri, 7 sk).
SRBIJA: Mačvan 18 (5/8 za dva, 2/5 za tri, 5 sk, 3 as), Bogdanović 22 (7/10 za dva, 2/11 za tri, 5 as), Lučić 9 (9 sk), Milosavljević 2, Birčević 8 (5 sk), Štimac 2, Micić 4, Gudurić 6, Jović 2, Kuzmić 6, Marjanović 6.
BONUS VIDEO: Top 10 najboljih poentera u NBA