JOKIĆ KAO SVAKI SRBIN: "Nikola, može autogram? Ne! A pivo? E, to može"

Srbin je zaludeo Amere, ali i Evropu i ceo svet. Kako igrama na terenu, tako i ponašanjem van istog. Specifičan po mnogo čemu je još jednom potvrdio tu teoriju kada je došao u Napulj na konjičke trke.

Naime, stigla je priča iz Italije, od jednog njegovog fana Mikela, koji je otkrio kako je tekao susret sa Nikolom.

On je svoju priču ispričao za "Storie a Spicchi", a mi pismo prenosimo u celosti.

- Zdravo svima, ja sam Mikele. Želeo bih da vam ispričam priču o svom susretu sa najboljim igračem na svetu. Pre nekoliko dana mi je prijatelj koji se bavi konjskim trkama rekao da će Nikola Jokić biti na trkalištu Anjano u Napulju gde će pratiti trku Emili Pani, najmlađeg konja u svojoj štali "Dream Catcher". Da ne bih bio praznih ruku i "bezvezan", istog dana sam otišao da kupim neki dres Nagetsa, i u jednoj radnji u gradu sam našao samo jedan model iz Denvera. Bio je to broj 15, ali Karmelo Entoni.

Nastavio je u istom ritmu.

-  Znao sam da ga ne mogu namamiti dresom koji nije njegov, ali otišao sam na hipodrom i čim sam ga ugledao, odmah sam tražio autogram. Odgovor je bio kratak - ne. Rekao mi je da je napet, pošto će mu konj uskoro trčati i da ne želi da ga ometa. Kako ga ne bih nervirao, otišao sam čekajući da se trka završi. Problem se dogodio kada trka nije bila baš najbolja, video sam ga tamnog u licu kako ide nazad ka svom boksu, tad sam mislio da je vreme da odem.

Do razgovora je, ipak, došlo.

- Ovog puta sam bio dosta daleko, a ljudi su snimali i pravili video-zapise. Pokušavao sam da ga dozovem sa pozivom da želim samo autogram, ništa više. Ali je opet pokazao prstom u ne, pošto je bio razočaran trkom. Odlučio sam da odem, ali mi je prijatelj predložio jednu ideju. To je da odemo u supermarket i kupimo dva piva. Kad sam se vratio na trkalište, Jokić je bio kod svog konja, dovikao sam ga i pokazao mu dva piva rekavši da imam poklon za njega. Sad se nasmejao, podigao je palac i rukom mi rekao da uđem.

Jokić je bio razočaran zbog konja, ali...

- Pričali smo 10 minuta, ispijali smo pivo, a onda mi je rekao da njegov konj nije ostavio dobar utisak, ali da obećava i uveren je da ima još pet i da će se opustiti u narednih nekoliko dana da ih prati na drugim trkama. Kunem se, nikada nisam video tako iznenadnu promenu raspoloženja između pokazivanja dresa Denvera i kad sam se vratio s pivom. Smešno je, ali bilo je neverovatno i još ne mogu da verujem. Na kraju mi se potpisao i na dres.