ODBAČENI SIN SADA GLAVNA ZVEZDA: DŽimi Batler je uz Nikolu Jokića prvo ime ovogodišnjeg plej-ofa NBA lige

Uz našeg Nikolu Jokića je, svakako, prvo ime postsezone za 2023. Samo što za razliku od stasitog Somborca njegovo pojavljivanje u samoj završnici nije moglo ni da se pretpostavi. Sastav Erika Spolstre je ligaški deo takmičenja završio tek na sedmoj poziciji Istočne konferencije, pa je preko plej-ina morao da se dotetura do mesta među osam najboljih ekipa.

Nakon poraza od Atlante (116:105) bili su pred završetkom takmičarske godine, a poslednja prilika za ulazak u plej-of bio im je meč sa Čikagom, Džimijevog bivšeg kluba. Baš tada je on prvi put iznad površine iznedrio u punom cvatu. Sa 31 poenom je svojeručno potpisao trijumf svog tima (102:91) i tako zakazao megdan sa Milvokijem, prvoplasiranim timom Istoka, inače ekipom sa najboljim bilansom u regularnom delu i glavnim favoritom za titulu.

Svi su očekivali da tu bude kraj puta za njih, međutim, Batler se samo osmehnuo na te prognoze i van svih očekivanja zajedno sa svojim saigračima posramio Janisa Adetokumba i Bakse, savladavši ih sa 4-1 u seriji! To je bio prvi znak da ova ekipa može da ide do samog kraja. Kasnije su u polufinalu rutinski izbacili Njujork (4-2), dok su u konferencijskom finalu nakon sedam utakmica bili bolji od Bostona, još jednog tima koji je pre sezone bio viđen sa trofejem Lerija O'Brajana u rukama.

Upravo se ceo Batlerov život ogleda u aktuelnoj sezoni. Neprekidna borba protiv svih izgleda, šansi i postavljenih ograničenja. Kao što je na terenu uvek autsajder, takav je bio i tokom odrastanja. Otac ga je napustio dok je još bio beba, da bi ga sa 13 godina majka izbacila iz kuće rečima koje mu i dan-danas odzvanjaju u ušima.

- Ne sviđa mi se kako izgledaš, moraš da ideš - poručila mu je žena koja ga je rodila.

Formativne godine, sve do odlaska na koledž, provodio je seljakajući se po kućama raznih prijatelja u kojima pak nije mogao da ostane duže od nekoliko nedelja, da bi stalni dom našao kod školskog drugara, danas poznatog igrača američkog fudbala Džordana Leslija, čija ga je majka Mišel Lambert vremenom usvojila, iako je već imala sedmoro dece.

Upravo ona je bila ključna za rađanje njegove košarkaške karijere. Ubedila ga je da ne odustane od stipendije koju mu je dao Market univerzitet u Viskonsinu i ostane uporan, iako je bio smatran za prosečnog igrača u svojoj generaciji (u poslednjoj godini ubacivao tek 15,7 poena po meču).

Nagrada za to stigla je 2011. godine, kada je na draftu izabran kao 30. pik Čikaga. Tu počinje njegova NBA priča koja, zasad, traje već dobrih 12 godina i popločana je sa šest Ol-star nastupa, mestom u drugoj najboljoj petorci lige (2023), nagradom za igrača koji je najviše napredovao (2015), naslovom za najboljeg kradljivca lige (2021) i ovim najsvežijim, priznanjem MVP Istočne konferencije (2023).

Tokom šest godina u Bulsima samo je jednom propustio plej-of, a najdalje je dvaput stizao do polufinala, dok je pre ovog finala već igrao jedno sa Majamijem i to u kovid sezoni 2020. kada je izgubio od LA Lejkersa (4-2). Pre nego što je 2019. stigao na Floridu po jednu sezonu je proveo u dresu Minesote i Filadelfije. Ipak, tek u Majamiju našao je svoju "meku".

U tri od ukupno četiri sezone sa "vrelinom" je stizao makar do finala Istoka, a vanserijskim partijama u plej-ofu je u celosti promenio narativ o sebi. Istančana takmičarska narav, koju ne mogu svi da isprate, zbog čega je neretko na treninzima i utakmicama upadao u konflikt sa saigračima je ono što ga determiniše kao košarkaša. Priča o čuvenom treningu kada je sa igračima iz Minesotine filijale pobedio startnu petorku Timbervulvsa se i danas prepričava.

Zbog takve naravi je dosta sličan najvećem svih vremena, Majklu Džordanu, sa kojim ga vezuje i jedan trač. Naime, godinama po kuloarima provejava priča kako je Džimi Džordanov vanbračni sin, kojeg je dobio sa Lesli Batler, ali da je kako bi zaštitio brak odlučio da plaćanjem alimentacije drži to u tajnosti. Naravno, ne postoje nikakvi dokazi za potvrdu tih insinuacija i ona smatra se potpunom neistinom, ali savršeno paše uz duboko ukorenjenu američku čežnju za ovakvim, holivudskim pričama.

Ipak, po zajedničkoj prošlosti sa Bulsima, pa onda i sličnom načinu na koji pristupa košarci ne uzimajući ništa zdravo za gotovo, Batler u nečemu nedvosmisleno liči na Džordana. Svakako mnogo više nego na svog biološkog oca.