NJUJORK NIKOG NEĆE VOLETI KAO SVOG KAPETANA: "Evo, dolazi Vilis Rid"
NIKO od 19.500 gledalaca u „Medison skver gardenu“ nije sedeo. Niko osim komentatora sedme utakmice NBA finala 1970. godine Marva Alberta, čiji su glas pomno osluškivali na radiju Njujorčani koji nisu mogli da budu na licu mesta.
FOTO: Printskrin/MSGNetworks
Svi su nervozno čekali da čuju da li će u odlučujućem meču Njujork Niksa i Los Anđeles Lejkersa na teren izaći Vilis Rid. Četiri večeri ranije, težak pad na parket iste dvorane skoro je uništio njegov kuk.
- Evo, dolazi Vilis Rid – glasno je zagrmeo Albert pokušavajući da nadjača pozadinsku grmljavinu u opštem metežu na tribinama „Medisona“.
Jedan od najvećih sportskih momenata u granicama Njujorka, verovatno i najveći.
- Mogu da se zakunem da je bilo trenutaka kada se probudim i čujem klicanje publike te noći - pričao je Rid mnogo godina kasnije. - A još ništa nismo uradili…
Svedoci se kunu da je Vilt Čemberlen, tada superzvezda Lejkersa, prekinuo svoje rituale na zagrevanju i samo zurio u Vilisa Rida. Zamzrli su se „jezeraši“ u tom antologijskom trenutku i nisu se odmrzli čitavim tokom utakmice, u kojoj je Rid u prvoj četvrtini pogodio dva skok-šuta sa distance i to je bilo sve što je uradio. Dovoljno je bilo da se pojavi.
Čin neustrašivosti digao je njegove Nikse u nebesa, za ostalo se pobrinuo Volt Frejzer sa 36 poena, 19 asistencija i šest ukradenih lopti za prvu NBA titulu Njujork Niksa. I dan-danas, kada se na video-bimu u „Medisonu“ prikaže trenutak kada Rid izlazi iz tunela i uzima loptu sa zapisničkog stola, znate da će to veče biti glasnije od drugih.
Legendarni centar Vilis Rid, među saigračima poznat kao „kapetan“, preminuo je 21. marta u 80. godini. Njegova smrt izazvala je izlive emocija ne samo među navijačima Niksa, već među sportistima širom sveta. Pamtiće ga najviše po tom aktu hrabrosti, ali ne bi trebalo zaboraviti da je bio veliki igrač. Te sezone je bio MVP lige, MVP ol-star meča i MVP finala, što je kasnije pošlo za rukom samo još Majklu Džordanu i Šakilu O`Nilu.
PRVI UGOVOR 11.000 DOLARA
NjUJORK Niksi su draftovali Vilisa Rida kao prvog pika druge runde 1964. godine. Svog pika prve runde potrošili su na još jednog centra, Džima Barnsa, koji je te godine „pobedio“ Rida i u borbi za mesto u olimpijskom timu SAD.
Verovao je da je bolji od Barnsa i većine pikova prve runde. Kada su mu Niksi ponudili prvi ugovor vredan 11.000 dolara i 3.000 bonusa, tražio je veći bonus. Generalni menadžer mu je rekao da to mora da zaradi na terenu, a Rid mu obećao da će ga naterati da plati na kraju sezone.
Rid nije bio samo najbolji igrač tog čuvenog tima, bio je i najvažniji. Kada je 1966. imenovan za kapitena/kapetana, Niksi su bili užasan tim. Ozbiljno je shvatio svoju misiju i doveo ih do dve NBA titule, drugu su osvojili 1973, ujedno i poslednju. Učinio je to u svega deset sezona karijere, zbog povreda prerano okončane u 31. godini. Učinio je to u eri kada je košarka slavila visoke igrače poput Bila Rasela i Vilta Čemberlena, kao centar sa svega 208 centimetara visine, ali sa veštinama koje su bile daleko ispred tog vremena.
Osim dve titule sa dve nagrade MVP finala, bio je „ruki“ godine 1965. i sedam puta učesnik ol-star meča. Njegov dres sa brojem 19 prvi je koji su Niksi 1976. povukli iz upotrebe i podigli pod svodove „Medisona“, od 1982. je član Nejsmitove „Kuće slavnih“ u Springfildu. Nakon igračkih dana, bio je trener i izvršni direktor Niksa, Nju Džersi Netsa i Nju Orleans Hornetsa.
Za navijače Niksa, pa i one rođene godinama ili decenijama nakon te grozničave večeri 8. maja 1970, nikada neće postojati novi Vilis Rid. „Kep“ je jedan jedini, zauvek najvoljeniji.