VREMEPLOV: Najveća utakmica u istoriji srpskog sporta

Dvanaestorica veličanstvenih pod zastavom SR Jugoslavije nadvladala su Litvaniju u antologijskom meču i stvorila legendu o balkonu, današnjem svetilištu našeg sporta na šampionskoj terasi Skupštine grada Beograda.

Na početku ćemo dati širi kontekst možda najboljoj utakmici za trofej u istoriji kontinentalnih prvenstava. Građanski rat na teritoriji SFRJ prognao je naše sportiste sa međunarodnih takmičenja od proleća 1992. do proleća 1995. zbog sankcija Ujedinjenih nacija. Krvavi raspad države pratilo je ekonomsko propadanje, hiperinflacija, opustošeni rafovi prodavnica. Košarkaška reprezentacija prva je probila gvozdenu zavesu i kroz kvalifikacije otišla na Evrobasket u Grčkoj.

U polufinalu je drugi put na šampionatu pobedila domaćina (60:52) i zakazala obračun sa Litvanijom, čiji su igrači nekad činili okosnicu moćnog Sovjetskog Saveza - Sabonis, Marčulionis, Kurtinaitis... Isto važi i za tim Jugoslavije svedene na Srbiju i Crnu Goru, koji su sa klupe predvodili Dušan Ivković kao selektor i Željko Obradović kao savezni trener - Dejan Bodiroga, Predrag Danilović, Saša Obradović, Zoran Sretenović, Žarko Paspalj, Miroslav Berić, Aleksandar Đorđević, Željko Rebrača, Vlade Divac, Zoran Savić, Dejan Tomašević, Dejan Koturović.

Te večeri 2. jula 1995, sve je stalo u zemlji napaćenoj ratom koja zvanično u njemu nije učestvovala. U ta dva sata postojala je samo košarka, iz svakog doma dopirali su krici iz promuklih grla ljudi očajnički željnih pobede u moru poraza na svakom životnom polju. Urlik namučene nacije kanalisao je Đorđević najboljom izvedbom jednog igrača u istoriji finalnih utakmica, sa 41 poenom i devet trojki iz 12 šuteva. Od tog finala - naš Sale nacionale!

- Takvu utakmicu igraš onako kako si celog života sanjao - pričao je kasnije Đorđević. - Slušala me je ruka, ali nisam mogao da verujem da sam postigao toliko poena. Bilo je igrača koji su, takođe, odigrali sjajno i vodili nas do pobede, kao Saša Danilović koji je postigao 23 poena.

Samo oni koji su živeli to vreme i tu utakmicu znaju koliko je Danilović podigao ponos nacije kada je naskočio na Sabonisa i zakucao preko litvanskog diva, iako je kasnije iskreno priznao da nije imao tu nameru.

- U trenutku kada sam skočio, moje koleno je došlo na njegov lakat i on me je dodatno podigao, tako da je ispala idealna situacija za zakucavanje. Posle toga se povela priča oko onog mog pogleda, da li sam ga uputio njemu ili ne. Gledao sam u sudiju jer sam mislio da će suditi faul za dodatno slobodno bacanje. Nije mi palo na pamet da iskažem nepoštovanje prema takvom asu.

Srbi su taj ledeni pogled tumačili kao izraz prkosa svemu što ih je kolektivno snašlo, svemu što je uzeto tim momčinama u dresovima koje je obezbedio selektor Ivković. Ovo niko nije mogao da oduzme ni njima ni svima nama, ni pokušaj Litvanaca da prekinu utakmicu povlačenjem sa terena, ni sramotni silazak Hrvata sa bronzanog postolja kada su se naši peli na zlatno, ni zvižduci domaće publike zbog kojih oni najzadrtiji među nama više nikad nisu otišli u Grčku na letovanje.

- Sad si uz`o trofej, Paspalje, Paspaljeee - orilo se Glifadom do jutra pre nego što se neko dosetio da herojima priredi doček ispod sada već kultnog balkona, pod kojim se tiskalo 100.000 pobednika nad nepravdom, bedom, ratnim razaranjem, uništenim životima.

Litvanci nisu imali šansu u tom finalu.

JUGOSLAVIJA 96

LITVANIJA 90

DVORANA "OAKA". Sudije: Toliver (SAD), Picilkas (Grčka).

JUGOSLAVIJA: Bodiroga 12 (2/4 za dva, 1/3 za tri, 4 sk., 3 as.), Danilović 23 (4/5 za dva, 3/6 za tri, 3 as.), Obradović 5, Paspalj 5 (4 sk), Đorđević 41 (2/3 za dva, 9/12 za tri, 3 as.), Rebrača 1, Divac 5 (9 sk.), Savić 4 (5 sk., 2 as.).

LITVANIJA: Homičus 3, Štombergas 2, Lukminas, Krapikas, Kurtinaitis 6, Sabonis 20 (6/12 za dva, 8 sk.), Karnišovas 19 (4/6 za dva, 2/3 za tri), Marčulionis 32 (8/9 za dva, 3/5 za tri, 6 sk., 6 as.), Einikis 8, Markevičijus.

48:49, 48:41