VREMEPLOV - INFARKT KOŠ U PONOĆ: Šta sve možeš za 4,2 sekunde kad si Sale nacionale

Pet godina nakon istorijske istanbulske noći, u Badaloni se prikazivao rimejk filma „Šta sve možeš za 4,2 sekunde kad si Sale nacionale“. Toliko je ostalo vremena kada je Slaven Rimac, posle nesmotrenog faula Saše Obradovića, pogodio sva tri slobodna bacanja za vođstvo Hrvatske 62:61 u dramatičnoj utakmici druge runde Evropskog prvenstva.

Premotajmo film unazad… Dve godine ranije, na ceremoniji proglašenja pobednika Evrobasketa u Atini, hrvatski igrači sišli su s bronzanog postolja pre nego što su našim reprezentativcima uručene zlatne medalje. Politikom dirigovan gest u trenutku dok se još osećao dim ratnih zgarišta izdahnule zajedničke države, prethodio je prvom košarkaškom obračunu SR Jugoslavije i nezavisne Hrvatske.

I bez dvojice asova, Vlada Divca i Žarka Paspalja, selekcija trenera Željka Obradovića stigla je u Španiju kao glavni pretendent na drugu evropsku krunu. U duel sa podmlađenim timom njegovog kolege Petra Skansija, kome su nedostajali Toni Kukoč, Dino Rađa, Arijan Komazec, Žan Tabak i Velimir Perasović, ušla je kao apsolutni favorit. Poraz od Italije u prvoj fazi pokazao je da „plavi“ nisu nedodirljivi kako se mislilo. Osokoljeni „vatreni“ su u prvom poluvremenu vodili devet razlike i potpalili vatru pod nogama naših lidera Đorđevića i Dejana Bodiroge, koji je odigrao svaki minut u odsustvu povređenog Predraga Danilovića.

Činilo se da je očitu razliku u klasi izbrisao pritisak sa kakvim se nikad u karijeri nisu susreli. Verovatno su im se u glavama rojile misli da bi poraz u toj utakmici bio neoprostiv, da bi se od nelagode skrivali u tunelima kalemegdanske tvrđave dve godine nakon što su balkon Skupštine grada Beograda promovisali u svetilište srpskog sporta. Kako drugačije objasniti 22 poena u prvom poluvremenu od tima u kojem svako ponaosob ima 22 poena u rukama?

Te 4,2 sekunde na semaforu kao da su odbrojavale koliko im je ostalo do kraja karijera. Loptu je ispod našeg koša izveo Milenko Topić, svi su znali da će ići u ruke Partizanovog heroja sa Bosfora. Svi su znali scenario, jer su taj film već odgledali. Dribling do linije trojkaške paljbe pod uglom od 45 stepeni, naskok na isto mesto i skok-šut preko Rimca u grčevitom pokušaju da spreči neizbežno. Zvuk prolaska lopte kroz mrežicu stopio se sa zvukom pada kamena sa srca naših reprezentativaca. Ni njima nije bilo lako da sustignu Đorđevića u slavljeničkom sprintu. Rezultat možda najteže utakmice u njihovin životima - 64:62.

- Postigao je infarkt koš u ponoć - ostao je živ komentator HRT Slavko Cvitković, ali se hrvatska reprezentacija nije oporavila od posledica razornog projektila jednog od najvećih pobednika u istoriji ove igre.

Do dana današnjeg nije pobedila Jugoslaviju/SCG/Srbiju u zvaničnim utakmicama.

HRVATSKA 62

JUGOSLAVIJA 64

OLIMPIJSKA dvorana u Badaloni. Gledalaca: 4.500.

HRVATSKA: Sesar 5, Mulaomerović 9, Alanović 4, Rimac 22 (4 as), Kovačić, Pejčinović 3 (7 sk), Kelečević 8, Prkačin 8 (5 sk), Marcelić 3.

JUGOSLAVIJA: Bodiroga 10 (5 sk), Obradović 7, Lončar 5, Berić, Đorđević 19 (3/9 za dva, 3/5 za tri, 3 as), Rebrača 5 (8 sk), Bulatović 10, Savić 2, Tomašević, Topić 6.