JOKIĆ U SOMBORU ČEKA NOVU MVP TITULU: "Novosti" rezimiraju učinak srpskih košarkaša u najjačoj ligi sveta u sezoni na izmaku

Naravno, centar Denvera Nikola Jokić kao glavni protagonista, Bogdan Bogdanović kao najvažniji sporedni lik, Nemanja Bjelica kao gost iznenađenja, Boban Marjanović kao statista i Aleksej Pokuševski u ulozi budućeg nosioca priče u narednim nastavcima.
"Novosti" predstavljaju kratak rezime ličnog i timskog učinka svakog od njih ponaosob, kao i zaključak o njihovoj budućnosti na "velikoj sceni".

JOKIĆ NADMAŠIO SEBE

NADMAŠITI prošlu sezonu, u kojoj je ispisao istoriju ovdašnje košarke time što je imenovan za najkorisnijeg igrača lige, deluje na prvi, ali i drugi mah kao nemoguća misija. Međutim, Nikoli Jokiću bi na njenom izvršenju mogao da pozavidi Tom Kruz lično.

Jer, ne samo da je rođeni Somborac ponovio lanjske brojke, već ih je i "apgrejdovao" (27,1 poen, 13,8 skokova i 7,9 asistencija u proseku po meču) vodeći Nagetse do četvrtog uzastupnog plej-of učešća. I to sve učinivši bez pomoći dvojice važnih "šrafova" u rosteru - povređenih Džamala Mareja i Majkla Portera Juniora, čime njegova nominacija za odbranu MVP naslova dobija dodatno na težini. Ako je verovati glasovima koji stižu iz Amerike, Nikola je glavni favorit da drugi put ponese laskavo priznanje u konkurenciji Džoela Embida iz Filadelfije i Milvokijevog Janisa Adetokumba.

Ipak, ono što je opet izostalo jeste timski uspeh, činjenična stavka koja najviše "šteti" Jokićevoj zaostavštini u najjačoj ligi sveta. Ekipa Majkla Melouna je regularni deo završila na šestom mestu Zapadne konferencije, u poslednji čas bukiravši direktno mesto u doigravanju, gde su u prvoj rundi naišli na Golden Stejt, koji ih je lagano preslišao (4:1) i stavio tačku na njihovu aktuelnu sezonu.

Jasno je svima koji nisu zloćudni da Jokić, koji se odmara u rodnom Somboru, čini polovinu tima, a ona druga je, nažalost, prosečna što ozbiljno dovodi u pitanje šampionske mogućnosti franšize iz Kolorada. Sam Nikola se oseća ugodno u Denveru, po stavu i komentarima koje daje deluje da ne bi imao ništa protiv da tamo ostane do kraja karijere, a isto mišljenje dele i čelnici kluba koji su za ovo leto spremili rekordni petogodišnji ugovor vredan 242 miliona evra!

Sve je to lepo, ali sa trenutnim strateškim i organizacionim potezima koje vuku po planu pravljenja konkurentnog tima za titulu, čini se da se ne pomeraju iz mesta. Koliko će to uticati na Jokićevu budućnost, ne može niko sa sigurnošću da zna. Međutim, koliko god on izgledao kao da ga takve stvari ne tangiraju, nema nikakve sumnje da u njemu leži veliki takmičar i da on u svaku utakmicu ulazi sa idejom da pobedi, što između ostalog pokazuje i samo devet propuštenih mečeva u protekle tri godine! Na kraju dana, istorija ipak više pamti onog sa šampionskim prstenom na ruci, a ne onog sa "dubokim" džepom.

BOGDAN PRONAŠAO SREĆU

NEMA više ni trunke sumnje da je Bogdan Bogdanović u Atlanti našao svoju "nirvanu". Bivši Partizanov đak je odlukom da se preseli u Džordžiju "ulovio džekpot", pošto je u njoj napokon pronašao sebe pritom potvrdivši tezu kako je za sve vreme provedeno u Sakramentu bio "ugušen". U drugoj sezoni u dresu "jastrebova" je ponovio odličnu sezonu (15,1 poen, četiri skoka i 3,1 asistencija), odvevši uz pomoć Treja Janga svoj tim do drugog plej-of nastupa u nizu. Tamo su ušli iz plej-ina i otišli na noge prvoplasiranom timu Istoka, Majamiju, koji ih je kući poslao plačući (4:1 u seriji).

Međutim, ono što je mnogo bitnije po samog Bogdana jeste to da je on posle pet sezona u NBA ligi napokon dobio konstantnost u igri, što mu je, zapravo, najviše i trebalo.

Jedini minus predstavljaju sad već hronični problemi sa desnim kolenom, zbog kojeg je ove godine propustio 20 utakmica (prošle 18), što i te kako može da iritira. Ruku na srce, na to je u određenoj meri uticalo i konstanto dugogodišnje igranje za nacionalni tim i bespoštedna borba za zemlju, zbog čega mu svako može samo skinuti kapu. Ipak, obećao je Bogdanović po završetku serije sa "Hitom" da će učiniti sve da narednu sezonu dočeka potpuno spreman, i time zdravstvene probleme ostaviti iza sebe. Da li to znači da će propustiti ovogodišnje EP, znaće se veoma brzo.

NOVA NEMANjINA MLADOST

ODLAZAK iz Sakramenta je jednako "pasovao" i Nemanji Bjelici, koji je posle sedam godina u ligi prvi put postao deo tima za velika dela. Trener Golden Stejta Stiv Ker je sa razlogom na početku sezone "pikirao" Srbina kao novu akviziciju, videvši u njemu šarolikost košarkaškog talenata i znanja. Momak iz novobeogradskog Bloka 70 ga je već na samom startu uverio u ispravnost donete odluke, pošto je u timu "superstarova", kao što su Stef Kari, Klej Tompson, Drejmond Grin i Endru Vigins, uspeo da nađe sebi ulogu.

Gotovo 16 minuta u proseku je Bjelica bio na parketu, učestvovavši u igri sa šest poena i četiri skoka, pa tako dokazavši da i u svojim poznim igračkim godinama i te kako još ima "vatre" u rukama i nogama i da je dobro odlučio kada je prošlog leta dvaput razmislio o povratku u Evropu. Još će Beli da trči dvoranama širom Amerike, a ukoliko se stvari nameste, može i da dođe do šampionske titule, pošto se sa timom iz San Franciska trenutno nalazi u konferencijskom polufinalu, gde za protivnika ima Memfis.

USNULI DIV IZ BOLjEVCA

JEDINI srpski igrač koji ne može da se pohvali kako je imao dobru ličnu sezonu jeste Boban Marjanović. Jeste da Dalas ponovo igra doigravanje, čak je i prošao prvu rundu pobedom nad Jutom (4:2), međutim popularni Bobi, kao i lani, ima minornu ulogu u celokupnom uspehu. Zapravo, ove sezone gotovo nikakvu, jer je sa prosečnih tek 5,6 minuta u igri ostvario najlošiju statistiku odkada je deo NBA karavana (4,3 poena, 1,7 skokova). Ne vidi ga trener Džejson Kid kao igrača koji može da donese timu nešto drugačije, kao što to pre njega nisu videli ni u San Antoniju, Detroitu, LA Klipersima i Filadelfiji.
Promenio je pregršt gradova i država Marjanović za šest godina, i iako ni u jednom nije pronašao ljubav na terenu, jeste van njega, pošto je svojom harizmom postao jedan od najvoljenijih osoba u celoj ligi. Gde god da je otišao, plenio je svojom pojavom i humorom, tako da mu uloga dežurnog mahača peškira uopšte nije teško pala. Štaviše, vrlo rado bi je prihvatio do kraja karijere (a i posle nje). Samo što to opraštanje od ozbiljne košarke negativno utiče na performans njegovih partija u dresu sa državnim grbom, (čitaj: kvalifikacioni olimpijski turniru prošlog leta).

POKU JE BUDUĆNOST

DRUGA godina Alekseja Pokuševskog preko Bare još jednom je potvrdila da odgovorni ljudi Oklahome srpskog igrača vide kao budućeg franšiznog igrača. U odnosu na "brucošku" sezonu, Pokuševski je odigrao 16 utakmica više, sa nešto manjom minutažom, međutim i periodom provedenim u razvojom timu koji se pokazao kao pun pogodak, pošto je po povratku iz njega praktično "eksplodirao", ostvarivši svoj prvi tripl-dabl u karijeri.
Kao tim koji se nalazi u "rebilding" fazi, Tanderi su idealna sredina za Pokua na početku njegove NBA avanture. Ponovo im je rezultatski aspekt bio poslednji na pameti, završivši sezonu kao drugi najlošiji tim, ali sa velikim brojem talentovanih igrača i bez velikih zvezdi u rosteru, budućnost tima iz Oklahome može da bude svetla. Sa Pokuševskim kao važnim faktorom u njoj. 

BONUS VIDEO - Legende Partizana pevaju na proslavi 30 godina od Evrolige