"KOBI JE BIO GAD": Loš dečko srpske košarke progovorio o Brajantu

Najpre je početkom veka, od 2001. do 2006. godine igrao u dresu Sijetla, da bi potom naredne tri sezone proveo u dresu Los Anđeles lejkersa.

Gostujući u podkastu "Sportkluba", Radmanović je ispričao da je Brajant bio vrlo specifičan čovek.

– Ja Lejkerse nisam doživeo na pravi način dok sam igrao u Sijetlu, nisam shvatao kolika je to organizacija. Sijetl je na primer Hemofarm, a Lejkersi su Crvena zvezda. Sve se isto dešava, ali oseti se razlika. U Sijetlu je bilo možda pet-šest, deset novinara najviše po svlačionici. U Lejkersima, pred utakmicu desetak u svlačionici, a posle meča ulazi pedeset novinara, ni ne vidimo se mi igrači od novinara – rekao je Radmanović, pa se osvrnuo na popularnu “Crnu mambu”.

– Kobi je bio interesantan lik. Čudno mi je da pričam u prošlom vremenu o njemu. Bio je dosta sumnjičav, nije bio za neko druženje. U toj ekipi smo imali lepu hemiju između sebe, a Kobi je uvek sedeo na nekom svom posebnom mestu u avionu, sigurno je tako putovao jedno sedam-osam utakmica, tamo iza kod stjuardesa. Onda ga je Roni Turijaf, koji je bio zadužen za atmosferu, zaustavio i rekao: ‘Sad ćeš da sediš sa nama’. Kobi kao da je čekao da mu neko priđe i to kaže… Ne znam zašto je išao tamo, nemam racionalno objašnjenje, ali videla se radost, u stilu ‘to sam čekao, da me pozovete’.

Radmanović ističe da nije jedini krivac za čuveni snimak na kom Brajant psuje na srpskom jeziku.

– Ja sam poznat kao loš dečko srpske košarke, ali nisam baš toliko loš. Bilo je tu i drugih pre mene, ja sam samo nadogradio njegov vokabular na srpskom.

Radmanović je objasnio da je Brajant bio ‘gad, ali ne u negativnom smislu’.

– To kako je on doživljavao košarku i šta je radio kako bi se usavršio… Većina nas, čak i kada bismo to pokušavali i dali maksimum, ne bismo uspeli. Moraš da se rodiš takav i mislim da je dobro da nema takvih mnogo – kad bi bilo pet takvih u ekipi, ne bi valjalo. Ući će u kontakt s tobom na treningu da ti polomi ruku – ako mu ne vratiš istom merom, on te lomi dok ti ne polomi ruku. Njegovo posmatranje bilo je ‘ako nisi u stanju da se izboriš sa mnom, nisi mi potreban’. Gurao je druge da izvuče najbolje iz sebe. Ali ovo je perspektiva deset godina kasnije, tada je drugačije. Ali kada mu odgovoriš, kad ga udariš, dobijaš njegov respekt i prihvata te – ispričao je Radmanović.

BONUS VIDEO: Kako je Jokić postao najbolji košarkaš kada se tome ama baš niko nije nadao?