ŠĆEPANOVIĆ O SUKOBU SA PEŠIĆEM: Otkrio zašto nije otišao u Indijanapolis, ali i da se ne kaje zbog Partizana

Šćepanović je poslednji trenerski angažman imao u Partizanu. Na leto 2020. nasledio je Andreu Trinkijerija, kojem je prethodno bio pomoćnik.

- Bilo je to ozbiljno i odgovorno iskustvo. Bio sam možda u najtežoj situaciji u kojoj se jedan trener Partizana našao - bez navijača na tribinama, sa smanjenim budžetom, došao sam posle prekinute sezone zbog kovida. Nikada nisam bežao od odgovornosti, ali to je takav posao da ne možete sve unapred da računate. Voditi tako veliki klub, kao i Budućnost što sam vodio, je iskustvo za naredne obaveze.

Čini se da ni javnost nije imala strpljenja.

- U sportu ljudi nemaju strpljenja. Svi misle da rezultat preko noći može da se napravi. Suočavali smo se sa situacijom gde trenirati, kako početi pripreme, igrači su došli povređeni, nespremni. Alibi ne treba tražiti. Znao sam da će tako da bude, ali uhvatio sam se u koštac. Možda sam bio u nemogućoj misiji, ali sa ove distance bi mi bilo žalije da nisam preuzeo Partizan, nego što sam preuzeo. Ništa ne zameram.

Sada je situacija u Partizanu povoljnija od one koja je dočekala Šćepanovića. U klub se vratio Željko Obradović.

- Željko je trenersko ime koje se ne reflektuje samo na terenu, treningu... Njegovo ime se reflektuje i na organizaciju, ljude koji su uključeni u rad kluba, navijače, sudije. Ima ogroman autoritet i respekt kod svih. Njegov povratak je uzdrmao kompletnu evropsku košarku. Partizanu će doneti mnogo. Organizacija to mora da prepozna i iskoristi. Poseduje autoritet i harizmu da podigne sve na jedan stepenik više. I uz Partizan će drugi klubovi rasti. Kada imate ozbiljnu konkurenciju i takvog trenera na suprotnoj klupi, morate da radite dodatno da biste bili konkurentni. To je odlična vest za košarku na ovim prostorima.

Šćepanović je bio reprezentativac, dok je Obradović bio selektor Jugoslavije. U tom periodu, osvojio je zlato na Svetskom prvenstvu u Grčkoj 1998. i bronzu na EP u Francuskoj 1999. Učestvovao je i na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. Jedno vreme sarađivali su u Panatinaikosu.

- Imao sam privilegiju da kao igrač sarađujem sa Željkom Obradovićem. Kada kao igrač dođete u situaciju da radite sa ubedljivo najboljim trenerom, to ostaje do kraja života i računa se kao zlatna medalja. On obogati vaš običan život i košarkaški put. Imao sam sreću da radim sa njim i da rastem kao igrač i kao ličnost.

Šćepanović u reprezentativnoj karijeri ima i evropsko zlato, osvojeno 2001. u Turskoj. Selektor je bio Svetislav Pešić, “plavi” su rušili redom protivnike, prošetali se do titule i osvojili, ispostaviće se, poslednje jugoslovensko evropsko košarkaško zlato. Prošle su dve decenije od zlatne medalje koju su osvojili Dejan Bodiroga, Veselin Petrović, Saša Obradović, Igor Rakočević, Peđa Stojaković, Vlado Šćepanović, Marko Jarić, Predrag Drobnjak, Dragan Tarlać, Dejan Milojević, Dejan Tomašević i Milan Gurović.

- Niko nije tako dominantno osvojio EP. Kari Pešić je odlično sastavio i vodio jednu generaciju. Bili smo skup odličnih individualaca, ali smo funkcionisali kao tim. Hemija je od prvog dana odradila svoje, svako je prihvatio svoju ulogu. To je mnogo bitno kada pravite tim - da svaki igrač pruži ono što je potrebno i uspeh ne može izostati. To je ključ zašto se 2001. reprezentacija dominantno popela na postolje.

Šćepanović je na tom prvenstvu najbolji meč odigrao u finalu protiv Turske. Ubacio je 19 poena, a nezaboravnim zakucavanjem u poslednjoj sekundi stavio pečat na sjajan turnir.

- EP je kruna moje košarkaške karijere. Prvenstvo i utakmica sa Turskom su zenit i najbolje godine u mojoj karijeri, što je rezultiralo takvom partijom u finalu. I to zakucavanje znači nešto. Jedna satisfakcija - jednostavno, od 12. godine ste predani gladijatorskom načinu života. Propustili ste mnogo toga i sve se skupi u jednu utakmicu, jedan momenat. To je ono što svi sanjamo. Da dođete u situaciju da ostvarite svoj cilj. Da krunišete rad i predanost ovom sportu. Nešto što čoveku ostaje do kraja života.

Šćepanović, nažalost, nije učestvovao na Mundobasketu 2002. godine.

- Došlo je do jednog neslaganja na utakmici u pripremnom periodu. Ni ja nisam bio lagan za saradnju. Neko sam ko je pobednik i teško izlazi na kraj sa nepravdom. Osetio sam da postoji nepravda. Pešić je reagovao na trenerski način, ali ostali smo u sasvim dobrim odnosima. Posle toga smo se videli i pričali. Ostaje žal što nisam bio u Indijanapolisu, ali ostaje žal i za neosvojenom olimpijskom medaljom ili što nisam osvojio Evroligu.

Pešić se vratio na klupu Srbije.

- Kao što je dolazak Obradovića u Partizan napravio pozitivnu stvar, tako se od Pešića očekuje da svojim autoritetom napravi dobru stvar za Srbiju. Mislim da je dobar potez u ovom momentu. Ali nikad se ne zna. Ako nemate kvalitetne igrače u kvalifikacijama, onda je sve teško i ništa nije garancija. Ovakav sistem takmičenja ne dozvoljava da imate najbolje košarkaše u datom momentu. Tako da je i to jedno veliko pitanje i ne zavisi puno od trenerskog imena - zaključio je Vlado Šćepanović

BONUS VIDEO