"ŠTA TI HOĆEŠ OD MENE"? Željko Obradović o Partizanu, Vujoševiću i prvoj jutarnjoj kafi

Informacija koja je letos oduševila sve iskrene zaljubljenike u dvoransku kraljicu igara, pa i one što su obojeni crveno-belom bojom.

Dolazak Žoca u njegov Partizan samo nije iznenadio one koji poznaju temperamentnog Čačanina. Živeo je za crno-belu boju i kada je trenirao Huventud, Real Madrid, Beneton, Panatinaikos, Fenerbahče...

Jednom grobar, uvek grobar - parola kojom se vodio Obradović, o čemu je pričao u intevrjuu za "Nedeljnik", kao i o odlasku i povratku u Partizan...

- Poznata je priča da sam u Huventud iz Partizana otišao kada me je Kićan pitao da li hoću da živim od vazduha, pošto u Partizanu nema para. Ja sam, potpuno sam iskren, bio razmišljao da ću zauvek ostati ovde. Nisam razmišljao o odlasku. I zato nije bilo potrebe da se vraćam. Nisam ni odlazio. Kada je počelo o tome da se priča, ja sam bio na svadbi baš kod Kićanovog sina i zove me moj sin i pita da li je istina. Rekoh mu "Pobogu, Đorđe, pa tebi bih prvo javio". I vrzmalo mi se po glavi od tog trenutka. Razmišljao sam - da li mi to treba? I mnogo češće - da li to želim. Kada sam shvatio da želim, rekao sam sebi: pa dobro, uradi onda to. Šta čekaš? U međuvremenu me je pozvao Ostoja i rekao da takvi napisi nemaju nikakvog smisla i da bi trebalo da se vidimo. Tu sam bio saglasan sa njim. 

Nastavio je Obradović u jednom dahu...

- Seli smo i ja sam ga pitao - šta ti hoćeš od mene? On mi je odgovorio - želim da budeš trener Partizana. Na moja tri zahteva u prva tri minuta on je potvrdno odgovorio i ja sam mu samo rekao - u redu, ja sam od sad trener Partizana. Gledao me je frapirano. Bila je i jedna druga stvar koja je sigurno uticala na moju odluku - kazao je Obradović, pa obrazložio koja:

- Beograd. On je moje opredeljenje. Nešto što bilo kakav novac isključuje iz računice. To je prilika da ponovo radim u klubu koji najviše volim, u gradu koji osećam svojim, okružen ljudima koji me vole.

Govorio je Obradović o filozofiji velikih trenera, te je istakao da je Majkl Meloun prepoznao kako da razvija sposobnosti kod Nikole Jokića, koga smatra genijem. U Evropi je pak još odavno postojao jedan čovek takvih ideja  - Dule Vujošević. A da li u Partizanu ima mesta za čoveka kome grobari i dan danas kliču?

- Ove naše prostorije su nedovršene, ali će uskoro svi radovi biti okončani i ovo će postati mesto gde će se okupljati Partizanovci sa velikim P. Ljudi koji su uložili svoj život u ovaj klub. Želja mi je da tu pijemo prvu jutarnju kafu, da tu razgovaramo o košarci i sledećim potezima. I naravno da su tu dobrodošli svi ljudi koji su odani Partizanu, a među njima je bez dileme i Dule Vujošević. O konkretnoj filozofiji za njega ja lično nisam razmišljao, jer mi je kao njegovom prijatelju bilo važnije da se on oporavi i da bude dobro. Išao sam da ga posetim u Istanbulu tokom lečenja i drago mi je što sada izgleda bolje. Uostalo, pitanje da li u ovom Partizanu ima mesta za Duleta Vujoševića upravo je pitanje za njega - da li bi on voleo da radi u ovom Partizanu?

Pomenuo je Obradović i njihov prijateljski odnos, koji datira još od Željkovog dolaska među crno-bele, ističe da su se u sekundi prepoznali:

- Od tada, do danas, naš odnos je ostao isti. To je čovek koji je mnoge stvari u košarci uradio prvi i čovek koji je dokazao svoj odnos prema Partizanu toliko puta. Vodio je i borbu koja je prevazilazila granice košarkaškog terena.