ZVEZDIN JEDINI EVROPSKI TROFEJ: Katedra profesora Nikolića

Gotovo neverovatan podatak, pogotovo za one mlađe, ali crveno-beli su se trofejom okitili samo u nekadašnjem Kupu kupova, kada su u finalu, u italijanskim Udinama, 2. aprila 1974. savladali češku Spartak Zbrojovku iz Brna - 86:75(45:36).

Zvezdu je do trijumfa kroz takmičenje vodio legendarni Aleksandar Nikolić, koji je uoči finala sve kratko stavio na svoje mesto:

- Sve zavisi samo od nas. Zvezdu ne pobeđuju, već ona sama gubi.

Od početka je bilo jasno da će tako i biti, ali u pozitivnom delu te izjave. Kapiten Dragan Kapičić (23 poena), Zoran Slavnić (20) i Duci Simonović (19) predvodili su nadahnutu i razigranu Zvezdu do trofeja koji im je uručio generalni sekretar FIBA Vilijam Džons. Među 3.500 gledalaca bio je znatan broj navijača pristiglih iz svih krajeva Jugoslavije. U to vreme svako učešće u nekom međunarodnom kupu imalo je veliku specifičnu težinu i medijsku pažnju.

Pobeda u dvorani "Primo Karnera", koja je nosila ime po čuvenom italijanskom bokseru, došla je posle poraza u finalu istog takmičenja, dve godine ranije. U Solunu Simental iz Milana, s kojim je Zvezda prethodno imala dva epska okršaja u grupi (revanš u Beogradu začinjen tučom), slavio je tesno 74:70.

Samo godinu dana kasnije crveno-beli su 26. marta 1975. u Nantu izgubili i finale Kupa kupova protiv Spartaka iz Lenjingrada - 62:63. Kasnije, Zvezda je igrala i dva finala Kupa "Radivoja Koraća", ali je u oba poražena - 1984. bolji je bio francuski Elan 97:73, a 1998. italijanski MEŠ, posle dvomeča. Iz Verone je doneta prednost 74:68, ali je u "Pioniru" gost šokantno slavio 73:64 u dramatičnoj završnici nad izabranicima Vladislava Lučića.

U Zvezdi je tih godina ekipu nosila reprezentativna trojka Simonović - Kapičić - Slavnić. Ljubodrag Duci Simonović je te sezone u Kupu kupova imao prosek od neverovatna 21,2 poena po meču. Kapiten Dragan Kapičić prisetio se kakav je bio osećaj podići prvi evropski trofej:

- To je bio prvi put da klub sa prostora Jugoslavije dođe do finala i osvoji trofej, pa je to bilo nešto sasvim posebno. Mi smo dugo bili u vrhu jugoslovenske košarke i znali smo da nam pripada pozicija evropskog vrha. Bilo je mnogo teško i plašili smo se da nam fali korak do uspeha. Ipak, sa tribina je stizalo mnogo emocija, a to je Crvena zvezda.

Pomoćnik Ace Nikolića bio je Nemanja Đurić:

- To je bio skup fantastičnih igrača. Nije bio slučaj da imate jednog, dva ili tri individualca pa da morate nešto specijalno da radite. U ekipi je bilo deset fantastičnih igrača. U finalu smo odigrali sjajno i savladali Zbrojovku bez većih problema.

Dragiša Vučinić je objasnio kako se ekipa okupila:

- Mi smo bili generacija i našli smo se 1967. godine. Simonović i ja smo došli iz malih klubova, a iz juniora Kapičić i Slavnić. Dočekao nas je Cvetković, koji je bio već afirmisani reprezentativac. Već u prvoj godini smo nagovestili da ćemo biti ozbiljan autoritet.

Ljupče Žugić je u toj ekipi bio centar.

- U Zvezdu sam došao praktično iz gimnazije. Do tada sam lepio sam slike tih igrača po koricama rokovnika, a onda sam odjednom sve te igrače imao kraj sebe. Bio sam mnogo važan u gimnaziji tih dana. Član tima sam bio deset narednih godina i meni je srce zauvek ostalo u Crvenoj zvezdi.

Goran Rakočević se podsetio puta do finala:

- Mi smo u tom probijanju do finala dve utakmice dobili nešto teže. To je bio meč sa Parižanima i španskim Estudijantesom. Čehe smo dosta lako dobili zahvaljujući Kapičiću, Simonoviću i Slavniću koji su odlično odigrali. Utakmica je iznedrila dvojicu igrača iz drugog plana, Lazarevića i Sarjanovića.

Ivan Sarjanović, junak iz senke:

- Meni je Aca Nikolić dan ili dva ranije rekao da ću početi u prvoj petorci i da ću imati zaduženje da čuvam Pospišila, koji je tada bio jedan od najboljih evropskih igrača i strelaca. On je tada davao po 30 ili više koševa. Obično sam imao zaduženja da čuvam najbolje igrače protivničkih ekipa. Sećam se dobro jednog prelomnog trenutka. Pospišil je valjda navikao da u njegovu korist sviraju faulove, a ja sam se postavio kao bedem, pa me je on udario laktom. Računao je da će meni svirati faul, a sudija je svirao faul u korist Zvezde. To je bio moj doprinos i bio sam veoma zadovoljan da sam ispunio želju pokojnog Ace, koji nam je bio kao otac i veliki autoritet - izjavio je Sarjanović.

"PREMINUO" SEMAFOR

Zvezda je, praktično, teži deo posla u pohodu na Kup kupova imala u polufinalu protiv madridskog Estudijantesa. Pred 4.000 bučnih navijača 13. marta 1974. u prvom meču crveno-beli su pokazali snagu već u prvom poluvremenu, koje su dobili 42:26. Blistao je Kapičić, koji je na kraju sakupio 27 poena, odlični su bili Vučinić (22) i Slavnić (20). U drugom delu nemačko-austrijski sudijski par je kriterijum okrenuo u smeru domaćina, pa je na kraju bilo "samo" 79:74 za Zvezdu.

U revanšu u "Pioniru", sedam dana kasnije, uprkos pritajenim strepnjama, nije bilo problema - 104:85. Osam minuta pre kraja je "preminuo" semafor, što je uzrokovalo dugu pauzu. Blistao je Ivan Sarjanović sa 29 poena.